Peter Sinclair, profesor ekonomije na Univerzitetu u Birmingemu - Manji javni dug u BiH moguć uz veće poreze i nestranačka zapošljavanja u javnom sektoru

Zaduživanje nikada nije jeftino. Ono što je najvažnije jeste da se zaduživanje ograniči, generalno i po pravilu, na finansiranje zaista unosnih investicionih projekata, posebno malih neglamuroznih projekata koji utiču na unapređenje obrazovne infrastrukture, infrastrukture sektora informacionih tehnologija i javnog saobraćaja, kaže britanski profesor Piter Sinkler (Peter Sinclair) u razgovoru za portal "ekapija.com".

Sa profesorom Sinklerom razgovarali smo povodom održavanja seminara "Zašto su deficiti zaista važni" koji je organizovan 13. marta 2014. godine u hotelu "Bosna" u Sarajevu, u okviru projekta Jačanje kapaciteta za upravljanje javnim dugom. Projekat, koji finansira Evropska unija i implementira konzorcijum koji predvodi "European Consulting Group", specifično je prilagođen da pruža direktnu pomoć za tri ministarstva finansija na državnom i entitetskom nivou, kao i Direkciji za finansije u Brčko distriktu.

eKapija: BiH će se kod MMF zadužiti za 300 mil KM. Stručnjaci su govorili kako vlast nema snage da upravlja javnim novcem, te se zato odlučuje za kreditni aranžman. Kako Vi gledate na to?

- Bojim se da ne mogu da komentarišem to. Zvaničnici, koje sam sreo u Sarajevu i Banjoj Luci su me veoma impresionirali, ali je moguće da su imenovani političari – koji imaju znatnu moć u svakoj zemlji, kao i u mnogim drugim zemljama, mnogo manje impresivni.

eKapija: Javni dug Bosne i Hercegovine i dalje je ispod evropskog prosjeka, ali, uzevši u obzir i druge makroekonomske pokazatelje, stanje u BiH nije ohrabrujuće. Kako vidite stanje javnog duga u BiH?

- Bilo bi razumno imati za cilj ostvarenje primarnog suficita, u prosjeku i srednjeročno posmatrano. U poređenju sa drugim zemljama koje su u prošlosti sprovodile režim valutnog odbora situacija sa javnim finansijama u BiH je manje ohrabrujuća nego u Estoniji, ali je znatno jača nego što je bila u Argentini u godinama prije krize 2001-2002.

eKapija: Problem javnog duga i fiskalnog deficita u BiH postaje vidljiviji kada se uzme u obzir da BiH nema mogućnost finansiranja na razvijenim međunarodnim tržištima putem emitovanja državnih obveznica. Koji su onda, prema Vašem mišljenju, osim zaduživanja, mehanizmi u borbi protiv javnog duga i efikasnog upravljanja njime?

- Moja neposredna reakcija je da bi dodatni porezi mogli biti generisani podizanjem poreskih stopa na automobile, benzin, alkohol i duvan, kao i da srednjoročna politika treba da bude uvedena da eliminiše politička postavljenja u javnom sektoru. Nezavisno tijelo može biti postavljeno da analizira kandidate za pozicije u državnoj službi i da organizuje ispite i druge metode selekcije.

eKapija: Ima li jeftinih kredita za države u regionu, ili je sve, kako su mnogi kritičari spremni da kažu, samo srljanje u dužničko ropstvo?

- Zaduživanje nikada nije jeftino. Ono što je najvažnije jeste da se zaduživanje ograniči, generalno i po pravilu, na finansiranje zaista unosnih investicionih projekata, posebno malih neglamuroznih projekata koji utiču na unapređenje obrazovne infrastrukture, infrastrukture sektora informacionih tehnologija i javnog saobraćaja.

eKapija: Da li je monetarna politika "valutnog odbora" (currency board) dobar izbor za BiH?

- Verujem da jeste. Ali je bitno da međunarodna konkurentnost bude zaštićena. Kombinacija visokog PDV-a i smanjenja poreza na plate jedna je od metoda da se ovo uradi, bez potrebe za menjanjem kursa.

eKapija: Kako uopšteno vidite situaciju u državama regiona po pitanju upravljanja javnim dugom?

- Pozicija Grčke je i dalje veoma nestabilna i prava reforma je jedva počela tamo. Kada pogledamo unazad, za Sloveniju je bilo lose što je ušla u onako veliko zaduživanje i pridružila se evrozoni. Najviše neodrživa trgovina i fiskalna ravnoteža u regionu, kako se čini, prisutna je na Kosovu.

O profesoru Piteru Sinkleru

Piter Sinkler je britanski ekonomista, profesor ekonomije i eminentni internacionalni makroekonomista. Više od dvadeset godina je predavao na Univerzitetu u Oksfordu. Trenutno je redovni profesor na Univerzitetu u Birmingemu. Sinclair je objavio publikacije na mnogobrojne ekonomske teme, uključujući optimalnu stopu inflacije, nezavisnost centralne banke, troškovi i koristi monetarne unije i međunarodne trgovinske politike.

Postao je direktor Engleskog centra za studije centralnog bankarstva (England's Centre for Central Banking Studies) 2000. godine, gdje pruža akademsku perspektivu o savremenim monetarnim pitanjima. Gostujući je profesor u The London School of Economics i na Univerzitetu Warwick, kao i predsednik Royal Economic Society Easter School i studijske grupe za Međunarodnu ekonomiju.