Izvor: Nezavisne novine | Četvrtak, 03.05.2018.| 15:51
Izdvojite članak Odštampajte vijest

Milan Božić, direktor Banjalučke berze - Zaduživanje ima granice, firme će se okrenuti berzi

Milan Božić
Milan Božić (Foto: YouTube/screenshot)
Od prve transakcije na Banjalučkoj berzi prošlo je 16 godina. Od velike euforije sa trgovanjem akcijama, njihov promet danas je gotovo beznačajan, a glavni predmet trgovine su obveznice.

Milan Božić, direktor ove institucije finansijskog tržišta, u intervjuu za Nezavisne kaže da zaduživanje ima svoje limite te da će preduzeća doći u situaciju da razvoj ne mogu više finansirati zaduživanjem pa će se morati okrenuti prikupljanju vlasničkog kapitala, bilo privatnim emisijama ili izlaskom na berzu.

Šta se desilo pa je nestalo interesa za ulaganje u akcije?

- Interes za ulaganje u akcije zavisi od poslovanja preduzeća. Veći obimi trgovanja akcijama u prvim godinama rada berze su rezultat privatizacije državnih preduzeća i očekivanja investitora da će novostvorena akcionarska društva ostvarivati dobit i dijeliti dividende. Vremenom se ispostavilo da su očekivanja bila nerealna i da je relativno mali dio akcionarskih društava uspio da posluje pozitivno, a samo nekoliko da isplaćuje dividende. Stoga je razumljivo zašto su investitori promijenili fokus, te se orijentisali na obveznice, koje su nudile visoke prinose uz prihvatljiv rizik. Na početku trgovanja obveznicama Republike Srpske tokom 2008. prinosi su iznosili i više od 18%. Ovo se najbolje vidi poređenjem kretanja indeksa akcija koji je značajno izgubio na vrijednosti, dok je indeks ORS, koji prati kretanje cijena obveznica, porastao u posljednjih sedam godina za 143%.

Gdje su nestali mali investitori, mali akcionari?

- Prema statistikama Centralnog registra, broj malih akcionara na kraju 2003. iznosio je jedan milion. Na kraju 2016. godine ovaj broj je prepolovljen. Najveći broj malih akcionara prodao je svoje akcije i nije se više vraćao na berzu. Do najvećeg smanjenja broja akcionara došlo je u periodu rasta cijena na berzi 2004-2007. godine. Dio malih akcionara izgubio je svoje akcije zbog likvidacije preduzeća u stečajnim postupcima te prinudnim iskupima od strane većinskog akcionara.

Koliko smo kao društvo u tom periodu učinili da korporativnu kulturu i prava malih akcionara podignemo na viši nivo?

- Banjalučka berza je među prvima u svijetu usvojila standardizovani upitnik ScoreCard, koji mjeri dostignuti nivo korporativnog upravljanja u preduzećima. U više istraživanja koja smo sproveli rezultati su pokazali ono što se moglo i pretpostaviti - da je nivo korporativnog upravljanja u Republici Srpskoj na niskom nivou te da su mali akcionari slabo zaštićeni sistemskim rješenjima. Mali akcionari su usmjereni da svoja prava štite u sudskim postupcima, dok ne postoji efikasna sistemska zaštita njihovih prava. Postoje preduzeća koja imaju bolje prakse korporativnog upravljanja, ali ih je nedovoljno da bi mogla promijeniti opštu sliku o nivou korporativnog upravljanja u Republici Srpskoj.

Šta se može očekivati u budućnosti s obzirom na to da preduzeća ne doživljavaju berzu kao mjesto za prikupljanje kapitala, već da se okreću bankama?

- Razvoj preduzeća koji je zasnovan na zaduživanju ima svoje limite. Kada preuzeća dođu u situaciju da ne mogu više finansirati razvoj zaduživanjem, moraće se okrenuti prikupljanju vlasničkog kapitala, bilo privatnim emisijama ili izlaskom na berzu. Društvo bi trebalo da pripremi povoljne uslove u vidu poreskih olakšica, pojednostavljenja zakonske regulative, uklanjanja administrativnih barijera preduzećima koja se odluče da izlaskom na berzu prikupe dodatni kapital. Na ovaj način se i građanima Republike Srpske nudi mogućnost da učestvuju u razvoju privrede te da, osim plata, dio dohotka imaju od angažovanja vlastitog kapitala. Osim ovoga, veoma je važno da vlasnici privatnih firmi prihvate nove vlasnike u svojim preduzećima, te da ih uvažavaju kao partnere koji žele najbolje za preduzeće. Slučaj Agrokor, koji smo mogli pratiti u Hrvatskoj, najbolji je primjer šta može da se desi sa preduzećem koje se isključivo finansira bankarskim kreditima i kolika je cijena koju cijelo društvo plaća zbog netransparentnog poslovanja velikih preduzeća.

(Foto: Rawpixel/shutterstock.com)
Mnogi smatraju kako je ujedinjavanje regionalnih berzi u platformu SEE Link obilježilo prošlu godinu kada je tržište kapitala u pitanju. Da li je ova platforma zaživjela?

- Hartije od vrijednosti koje su uvrštene na Banjalučkoj berzi uključene su na SEE Link platformu od 1. avgusta 2017. godine. Na ovaj način obezbijeđene su tehničke pretpostavke za prekogranično trgovanje na tržištima u regionu. SEE Link je projekat koji ima za cilj povezivanje regionalnih tržišta hartija od vrijednosti. SEE Link kreira neophodnu infrastrukturu za preusmjeravanje naloga, tako da brokerske kuće mogu jednostavno da pristupaju svim berzama u regionu. Trenutno je umreženo šest berzi i više od 950 hartija od vrijednosti. Ova platforma je tek na samom početku te je dio dugoročnog projekta, čiji će se rezultati vidjeti u budućnosti.

Da li je ona spas za berze regiona?

- SEE Link je samo jedna od aktivnosti koja treba da učini atraktivnijim čitavo regionalno tržište kapitala. Ipak, za stanje na berzama najvažnije je profitabilno poslovanje preduzeća koja su na njima listirana, kao i edukovanost investitora o tržištu kapitala.

Iznos sredstava koji se "prebije" putem multilateralne kompenzacije, a koja se organizuje na berzi, svaki put je sve manji. Da li je ovaj instrument za smanjenje dugovanja istrošen?

- Iznos dugova i potraživanja koji se kompenzuje na godišnjem nivou raste, tako je 2015. kompenzovano 164 mil KM, 2016. godine 193 mil KM, 2017. godine 196 mil KM. Broj učesnika i iznos dugova koji se prijavljuju na godišnjem nivou takođe rastu. Mislimo da su multilateralne kompenzacije opravdale očekivanja učesnika, jer je do sada kompenzovano više od 580 mil KM. Bilo bi dobro da se svi učesnici uključe u sistem za kompenzovanje obaveza, jer bi tada efekti bili još bolji.

Posljednjih godinu, pa i više, kamatne stope, kako na štednju u bankama tako i na trezorske zapise, prilično su niske. Kako kod nas tako je i na globalnom nivou. Da li se može očekivati da dođe do njihovog rasta?

- Zbog ekspanzivne monetarne politike Evropske centralne banke, kao i ostalih najvažnijih centralnih banaka, domaće banke imaju viškove likvidnih sredstava koje ne mogu da uposle. Ovo dovodi do toga da su i pasivne i aktivne kamatne stope dosta niske, ali nažalost, zbog nedostatka dobrih poslovnih projekata privreda ne može da iskoristi povoljnije kamate na kredite. Buduće kretanje kamatnih stopa je uslovljeno odlukama Evropske centralne banke koje će zavisiti od stanja ekonomije u evrozoni.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vijsti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDJE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDJE