Izvor: Profit magazin | Srijeda, 03.09.2014.| 09:28
Izdvojite članak Odštampajte vijest

Kako je Majkl Blumberg postao šesnaesta najbogatija osoba na svijetu

Majkl Blumberg
Rođen kao Majkl Rubens Blumberg 14. februara 1942. godine, budući medijski baron Vol Strita odrastao je u porodici niže srednje klase na području Bostona. Njegov otac Bil bio je knjigovođa, a majka Šarlot jedna od rijetkih Amerikanki tog doba koja je završila fakultet. Takođe su bili jevrejska porodica u gradu koji nije bio poznat po toleranciji prema drugim etničkim grupama osim prema bijelim anglosaksonskim protestanatima. Krajem četrdesetih godina prošlog vijeka Blumbergovi roditelji su odlučili da se presele u kraj bliži Bilovom poslu, u Somervil, odmah do Kembridža.

Našli su kuću u Medfordu, gradu na drugom kraju Somervila, ali prodavac nije bio voljan da postane prvi čovjek u kvartu koji je prodao kuću jevrejskoj porodici.

- I tako ju je prodao advokatu mog oca, Ircu, koji ju je preprodao mom ocu za istim stolom - prisjećao se Blumberg u intervjuu za Džona Mičama za časopis "Njuzvik".

Diploma na master studijama poslovnog upravljanja na Harvardu


U srednjoj školi u Medfordu Blumberg je imao dobre ocjene iz predmeta koji su ga zanimali i takođe je, kao mladi izviđač, dostigao rang orla nakon što je ispunio sve teške zahtjeve. Nastavio je školovanje na Univerzitetu "John Hopkins" i navodno postao prvi javno deklarisani Jevrejin član ogranka bratstva "Phi Kappa Psi", a i diplomirao je na osnovnim studijama elektrotehnike 1964. Zatim je otišao na Harvard na studije poslovnog upravljanja.

Nakon završetka studija na Harvardu konkurisao je na Vojnoj akademiji vojske SAD-a 1966. u jeku rata u Vijetnamu, ali nije primljen zbog ravnih stopala.

Blumberg je prvo radio kao agent u trejding sobi za godišnju platu od 9.000 američkih dolara.

Umjesto toga, Blumberg je otišao na Vol Strit, pridruživši se investicionoj banci "Salomon Brothers Inc.", glavnom emiteru i trejderu obveznicama na američkom i međunarodnim tržištima. U to vrijeme "Salomon" je bila kompanija poznata po meritokratskoj kulturi, što je značilo da je kompanija zapošljavala i davala unapređenja na osnovu talenta i truda, a ne novca i veza sa prestižnih fakulteta, kao što je bio slučaj sa mnogim investicionim bankama na Vol Stritu.

Blumberg je prvo radio kao agent u trejding sobi za godišnju platu od 9.000 američkih dolara.

- Bio je to prilično skroman početak za jednog diplomca Harvarda - napisao je 1997. u svojoj autobiografiji "Bloomberg on Bloomberg" ("Blumberg o Blumbergu").

- Crnčili smo u donjem vešu, u neklimatizovanom trezoru banke, samo bi nas ponekad obradovalo neko pakovanje piva. Svakog popodneva brojali bismo milijarde dolara u obliku stvarnih potvrda o vlasništvu akcija i obveznica koje su se nosile bankama kao kolateral za prekonoćne zajmove. Do osamdesetih godina takva praksa postala je zastarela kao kočije sa konjima."

Blumberg je na kraju postao trejder obveznicama i partner 1972. godine. Do 1976. godine, kada se oženio Engleskinjom Suzan Braun, funkcija koju je imao u "Salomonu" bila je komplementar zadužen za trejding i prodaju akcijskog kapitala.

Kao zvijezda u usponu, poznata po tome što se hladne glave upuštala u rizikovanje enormnih iznosa u trgovini, što se gotovo uvijek ispostavljalo kao profitabilno, Blumberg je 1979. bio iznenađen kada je premješten na naizgled nižu poziciju direktora informatičkog odjeljenja kompanije. Elektronska trgovina je još uvijek bila u povoju i posao nije bio toliko prestižan kao prethodni.

Međutim, Blumberg je ustanovio da Salomonov sistem unutar kompanije ima neke nedostatke i bacio se na kreiranje novog. Međutim, 1981. ova investiciona banka u privatnom vlasništvu spojila se sa javnom kompanijom "Phibro Corporation", grupacijom za trgovinu na robnim berzama. Blumberg je otpušten uz otpremninu od 10 miliona dolara od "Salomona", koju je iskoristio da pokrene sopstvenu firmu za računarske sisteme oktobra 1981.

Osnivanje sopstvene kompanije

Blumberg je prvobitno nazvao svoju kompaniju "Innovative Market Systems", a prvi veliki klijent bio mu je "Merrill Lynch", još jedna vodeća firma sa Vol Strita. Radeći u timu sa samo četiri zaposlena, Blumberg je projektovao i programirao samostalni računarski terminal koji je omogućio trejderima "Merrill Lyncha" da budu u toku sa svim što se dešava na tržištu trezorskih obveznica.

Kompanija se proširila i razvila vlasnički računarski sistem koji je pružao informacije o trenutnim cenama obveznica i akcija, a takođe je mogao da obavlja izuzetno složene obračune za državne obveznice.

"Innovative Market Systems" je 1986. postao "Bloomberg L.P.", a njegovi računarski sistemi postali su sveprisutni na Vol Stritu.

Kompanija je sklapala ugovore sa investicionim bankama i brokerskim kućama o snabdevanju tzv. terminala Blumberg, računarima koji su omogućavali pristup trenutnim tržišnim cenama i koji su omogućavali korisnicima da izvrše trgovinu na licu mesta.

Na početku je postojao solidan izdatak za instalaciju sistema, a nakon toga plaćala se mesečna naknada po terminalu. Kako je sve više kompanija sa Vol Strita koristilo ove terminale, a mesečne naknade za svaki brojale su i do 1.500 dolara mesečno, Blumberg je postao milioner nekoliko puta sa svojom kompanijom u privatnom vlasništvu.

Reinvestirao je deo profita početkom devedesetih u medije, kao što su radio-stanice, i stvorio "Bloomberg News Service".

I ova kompanija je postala gigant u svojoj delatnosti, pa su dve kompanije postale vodeće svetske kompanije u oblasti finansijskih podataka i vesti.

Blumberga uglavnom opisuju kao nekonvecionalnog šefa, koji je naredio da se iz sala za sastanke uklone stolice da se sastanci ne bi oduživali u nedogled. Nisu postojala vrata na kancelarijama u sedištu kompanije, niti zvanične funkcije, i od svojih zaposlenih i menadžera očekivao je da ostaju prekovremeno koliko i on sam.

Krajem devedesetih pokazao se kao jedan od najvelikodušnijih filantropa grada Njujorka, kada je donirao velike sume ustanovama kao što je muzej "Metropoliten". Uz pomoć privatne fondacije koju je osnovao počeo je da donira milione svom alma mater Univerzitetu "John Hopkins"; na Harvardovom fakultetu poslovnih studija donirao je sredstva za profesuru, nazvanu u čast njegovog oca Vilijema Henrija Blumberga, rezervisanu za akademike koji se usavršavaju u oblasti upravljanja filantropskim i neprofitnim poduhvatima.

Kandidatura za gradonačelnika sa malim izgledima za pobedu

Krajem 2000. Blumberg je promenio svoju dugogodišnju političku poziciju i izašao iz Demokratske stranke i učlanio se u Republikansku stranku kako bi imao bolje šanse da pobedi u trci za gradonačelnika Njujorka sledeće godine. U demokratskoj opciji tradicionalno je bila velika gužva na izborima unutar stranke, a Blumberg je osvojio javnu podršku odlazećeg gradonačelnika Rudolfa V. Đulijanija (rođenog 1944), republikanca. Uprkos toj podršci, malo njih je Blumberga smatralo ozbiljnim izazivačem.

- Skoro da nije imao talenta za govornika: bio je odsečan, nespretan, nije se uklapao, nije bio vizionar - napisao je Džon Hejlman za magazin "New York".

Izbori za kandidata za gradonačelnika Njujorka unutar Republikanske i Demokratske stranke bili su zakazani za 11. septembar 2001. i zaustavljeni su samo nekoliko sati nakon što su dva aviona udarila u kule Svetskog trgovinskog centra i nakon što je grad potonuo u haos.

Kako je Hejlman primetio, odjednom se "smračilo raspoloženje birača. Ono što su glasači sada želeli bila je mirna ruka koja bi održavala ekonomiju i sačuvala grad od raspadanja." Izbori unutar stranke zakazani su za neki drugi dan i Blumberg je bio bolji od drugog republikanskog izazivača, bivšeg predsednika Bronksa Hermana Badilja (rođenog 1929).

U nedeljama do izbora Blumberg je postavio novi rekord u kampanji za gradonačelnika Njujorka potrošivši 74 mil USD. Pobedio je izazivača iz redova demokrata, javnog pravobranioca Marka Dž. Grina (rođenog 1945), sa razlikom od 2 procenta.

Blumberg je inaugurisan kao gradonačelnik januara 2002, čime je počeo svoj mandat dok su Njujorčani još uvek bili traumatizovani događajima tokom 11. septembra, a grad se suočavao sa ekonomskim sunovratom koji je za sobom povukao nacionalnu ekonomiju.

Neki od novih ukaza gradonačelnika koje je doneo bili su popularni, dok su drugi naširoko prezirani: osnovao je fondove za hiljade novih, jeftinih stambenih jedinica, ali je i povećao poreze na imovinu i preoteo kontrolu nad sistemom gradskih državnih škola koji je bio u krizi od Odbora za obrazovanje.

Hvalili su ga zbog načina na koji je rešio nestanak struje na istočnoj obali u avgustu 2003. i poštovali ga jer je prihvatio gradonačelničku platu od samo jednog dolara godišnje, ali su ga i osporavali zbog toga što je uveo zabranu pušenja u restoranima i barovima u gradu.

Na mnogim Blumbergovim javnim nastupima tokom prvog mandata, naročito u krajevima radničke klase kao što su Kvinz, Bronks i Steten Ajland, bio je izviždan. Na domaćem terenu, Menhetnu, ipak je bio popularan kao vođa i često ste ga mogli videti kako podzemnom železnicom ujutru ide na posao u Gradsku većnicu.

Gradonačelnik Glumberg (Sumorni)

Gradski tabloidi su Blumberga rano prozvali gradonačelnikom Glumbergom (Sumornim) i Bisindžer je izneo teoriju da je gradonačelnik možda žrtva nečega što je nazvao "Blumbergovim paradoksom, gotovo suprotnošću" bivšeg američkog predsednika Bila Klintona (rođenog 1946), demokratskog predsednika sa dvostrukim mandatom.

- Dok je Klinton ostavljao utisak osobe sa mnogo forme, a malo suštine, Blumberg ima suštinu, ali mu forma stalno smeta - objasnio je Bisindžer.

- Često nije u stanju da oda utisak da mu je stalo čak i kada to verovatno jeste slučaj, pa saopštava loše vesti tako beskrvnim tonom poput redara na hodniku ili cirkularne testere da često zvuče mnogo gore nego što zapravo jesu.

Uprkos ovim nedostacima, Blumberg je ponovo izabran 2005. i njegova popularnost se oporavila. U pojedinim trenucima na samo 24 procenta tokom prvog mandata, brojke koje odražavaju mišljenje javnosti skočile su i stigle i do 70 procenata. Praćen dugogodišnjim glasinama da pretenduje na mnogo višu poziciju, Blumberg je naizgled potvrdio da se sprema za Belu kuću kada je 19. juna 2007. formalno istupio iz Republikanske stranke. Proglasivši se politički nezavisnim, Blumberg je odbio da potvrdi ili opovrgne glasine dok se godina približavala kraju, a sa njom i poslednja godina na funkciji gradonačelnika Njujorka (gradonačelnici su ograničeni na dva mandata).

Tajnovit po pitanju planova

Neki politički eksperti iznosili su teorije da Blumberg neće zvanično objaviti svoju kandidaturu u predsedničkoj trci 2008. sve do marta ili aprila 2008, objašnjavajući da, za razliku od većine kandidata, Blumberg može da crpi svoje ogromno lično bogatstvo, koje je magazin "Forbes" procenio na 11,5 mlrd USD u 2007, za finansiranje kampanje koja bi mogla da košta i do 500 miliona dolara; drugi predsednički kandidati moraju da započnu svoje kampanje mnogo ranije da bi prikupili toliko novca od svojih pristalica. Dok se neizvesnost oko Blumbergove kandidature za predsednika nastavljala, Blumberg je ponovo istakao da on ostaje usredsređen na služenje gradu Njujorku iako je Mičamu rekao da veruje da je naciji potreban novi vođa. "Tužna stvar je to što Amerika trenutno nije voljena zemlja u svetu", ocenio je Blumberg.

"Imamo taj stav da možemo sve sami, dok svet sve više ulazi u fazu kada ne možete sve sami."

Blumberg se razveo od svoje žene Suzan 1993, ali su ostali u prisnim odnosima i imaju dve odrasle kćerke, Emu (rođenu 1979) i Džordžinu (rođenu 1983). Njegova majka Šarlot, rođena 1909, još uvek živi u istoj kući u Medfordu koju su kupili 1947. i priča se da joj gradonačelnik telefonira svakog jutra pre nego što krene na posao.
Osvrćući se na svoju prošlost i dostignuća, rekao je Mičamu: "Imao sam mnogo sreće… Nikada nisam imao sve petice, ali nisam bio ni potpuni promašaj. Verujem u ono što sam naučio u sedmom razredu iz građanskog vaspitanja: zaista duboko u sebi verujem da svako u ovoj zemlji ima svoju šansu – Amerika je izgrađena na toj premisi da možete da uradite ono što ste zamislili."

(Napomena: tekst je preuzet iz magazina "Profit", jun/jul 2014)


Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.