Šta stres čini našem zdravlju?

Malo stresa može biti dobro, međutim, ukoliko se konstantno nalazimo pod stresom efekti toga mogu biti prilično ozbiljni po naše zdravlje.

Pomaže raku u testovima na miševima

Nedavna studija sprovedena na miševima istraživača sa Univerziteta Vejk Forest pokazala je da stres može da pomogne kancerogenim ćelijama da prežive lekove protiv raka.

Miševima je ubrizgan lek protiv raka ali njegova efikasnost je bila znatno slabija kada su miševi bili izloženi stresnim situacijama pošto je adrenalin koji telo luči u stresnim situacijama omogućavao ćelijama raka da prežive.

Smanjuje mozak

Čak i kod zdravih osoba, stresni momenti mogu da uzmu svoj danak kada je mozak u pitanju, tvrde stručnjaci sa Univerziteta Jejl.

Stresne situacije poput razvoda ili gubljenja posla zapravo mogu da smanje mozak tako što smanjuju broj sivih ćelija u delovima mozga koji su povezani sa emocijama i psihološkim funkcijama.

Deca brže stare

Ukoliko su deca izložena intenzivnom stresu i zlostavljanju to može dovesti do preranog starenja njihovih ćelija, sudeći po rezultatima objavljenim u žurnalu "Molekularna psihijatrija".

Utiče na gene potomstva

Efekat stresa na gene može se prenositi sa generacije na generaciju, sudeći po studiji časopisa "Nauka". Ovo znači da stres ne utiče samo na gene određene osobe, već i njenog potomstva.

Naučnici su donedavno smatrali da se negativni efekti stresa na gene brišu sa narednom generacijom, ali ovo istraživanje je to opovrglo.

Izaziva simptome depresije

Studija sprovedena na miševima pokazala je da stres može imati veze sa razvojem depresije.

Istraživači Američkog nacionalnog instituta za mentalno zdravlje otkrili su na miševima da stres može izazvati simptome depresije. Miševi koji su bili izloženi konstantnom stresu prestali su da plivaju u plastičnom cilindru i bilo im je potrebno znatno više vremena za da završe sa hranjenjem.

Povećava rizik od dobijanja hroničnih bolesti

Nije samo stres u pitanju, već i način na koji reagujemo na njega – to bi moglo da utiče na naše zdravlje kasnije tokom života, sudeći po istraživanju sprovedenom na Univerzitetu Pensilvanije.

Osobe koje su burnije reagovale na stres imale su znatno veće šanse za razvijanje hroničnih bolesti u poređenju sa osobama koje je svakodnevica znatno manje pogađala.

Povećava rizik od moždanog udara

Osobe koje su pod stresom imaju znatno veći rizik od moždanog udara u poređenju sa osobama koje imaju svetliji pogled na svet, zaključak je studije objavljene u "Žurnalu neurologije, neurohirurgije i psihijatrije".

Utiče na rad srca

Nervoza i stres povezani su sa 27% većim rizikom od dobijanja srčanog udara, to je isti efekat koji pušenje pet cigareta na dan ima na nečije srce, prenosi "New York Daily".

I ne samo da stres može izazvati srčani udar, on takođe može uticati i na uspeh oporavka nakon njega.

Pogoršava prehladu

Ukoliko ste mislili da vam od stresa nije dobro, bili ste u pravu.

Istraživanja pokazuju da stres može da utiče na naš imuni sistem pa čak i da pogorša prehladu. Kada smo pod stresom telo proizvodi više kortizola koji može da napravi haos kada su u pitanju upale u organizmu.

Utiče na rezultate borbe sa rakom

Rak – dijagnoza, tretman pa čak i period nakon što je "pobeđen" predstavljaju stresan proces. Poslednja istraživanja pokazuju da sa kontrolom stresa pacijenti mogu poboljšati rezultate terapije.

Istraživači sa Univerziteta u Majamiju otkrili su da programi snižavanja stresa imaju pozitivan učinak na matične ćelije pacijenata koji se bore sa rakom dojke.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet sa sajta www.b92.net od 5. februara 2013. godine)