Marijan Beneš, bokserska legenda - Moja deca su moji ideali

Marjan Beneš

Bokserska legenda Marjan Beneš sve češće izbegava ljude, ali je otvorio dušu za čitaoce "Novosti": Sin i tri ćerke iz jedne bračne i dve vanbračne veze su svi fakultetski obrazovani

Sedeo je u nepušačkoj zoni svog omiljenog kafića na obali Vrbasa. Smeta mu dim i sve ono što mu može pogoršati ionako načeto zdravlje. Osluškuje šum drage mu reke kojoj je posvetio stihove u brojnim autorskim pesmama, u poetskom zanosu kome je sada potpuno posvećen. Pesme piše za svoje unuke, za svu decu sveta, nostalgičnu prošlost i nezaboravnu sportsku karijeru koju su opisivala naša i svetska imena.

Sklonost ka poeziji potiče iz genetske veze. Otac mu je bio vojni muzičar, a i sam je svojevremeno svirao flautu,klavijature i druge instrumente. Komponovao je, pa mu sada pisanje pesama dođe kao logičan nastavak duševne hrane.

Dovoljno je: Marjan Beneš, banjalučka i eksjugoslovenska bokserska legenda i bivši amaterski i profesionalni šampion u polusrednjoj kategoriji!

Marjan je zagazio u 62. godinu. Od rodnog Beograda put ga je vodio preko Tuzle do Banjaluke u kojoj sa kraćim prekidima živi više od četiri decenije. Teško govori. Glasnice su mu totalno upropaštene.

Razumeju ga samo oni koji ga dobro poznaju. Zbog narušenog zdravlja poštovali smo Marjanovu želju da razgovaramo o njemu najdražoj temi - njegovoj deci. Ali i kako danas živi jedna sportska legenda. I to u gradu za koji je njegov prijatelj i nekada sjajni bokser pokojni Vlastimir Barbarez rekao: "Banjaluka je divan grad za - propasti!"

- Moja deca su moj najveći ponos. Počeću od sina. Filip, sada je doktor političkih nauka, radi u Londonu. On je pre tri decenije rođen u mojoj vanbračnoj vazi sa groficom Vinkler iz Nirnberga. Održavamo kontakte i viđamo se kada nam to okolnosti dozvole - sa mukom izgovara naš sagovornik.

Ćerku Mariju iz vanbračne veze sa Beograđankom Milenom Ćirić nazvao je po pokojnoj majci. I na njenom primeru pobedila je genetika. Marija je doktorirala na odseku violine.

- Sada je ona najmlađi profesor violine na prestižnom bečkom Konzervatorijumu. Ona je u muzici postigla ono što njenom ocu nije uspelo, ali smo zato njena majka i ja izuzetno ponosni - kaže nam bokserska legenda.

Bivša supruga Stana rodila mu je dve ćerke.

- Prelepa Žanet živi sa suprugom u Banjaluci, diplomirani je stomatolog, poseduje svoju ordinaciju i poklonila mi je najdraže unuke. Rodila je sina Andriju i ćerku Helenu. Svoje dečje pesme posvetio sam svim Andrijama i Helenama ovog sveta, svoj deci ovog sveta. Ovih dana mlađa Žanetina sestra Marijana, koja je već magistrirala, treba da doktorira pravne nauke u Beču. Ima još jedan ispit. Eto još jednog razloga za moj i ponos njihove mame - dodaje Beneš.

Ove četiri niske su, kaže, Marjanove najdraže i najsjajnije medalje, koje se ne mogu porediti ni sa kakvim sportskim kantarom. Od boksa je ostala statistika. Imao je 355 mečeva, od kojih je 300 bilo u amaterskom ringu. Između dve evropske titule - u amaterskom i profesionalnom boksu - preležao je hepatitis. Malo više sreće i sudijske pravde nedostajalo je da u danskom gradu Randersu osvoji titulu svetskog šampiona protiv Uganđanina Ajuba Kalulea.

Beneš je trajni invalid. Zdravo oko je zamenio staklenim, nakon što je svojevremeno doživeo udes na zeničkom ringu u prijateljskom meču sa Toresom iz Portorika.

- Tada mi je ovaj protivnik naneo povredu glasnica koje me sve više izdaju. Zbog teške komunkacije danas uglavnom samujem. Deo dana provodim čitajući novine i ispunjavajući ukrštene reči, a onda se povučem u svoju kuću u naselju Vrbanja. Tu i u tišini pišem pesme, a najviše volim one koje su posvećene mojim unucima i drugoj deci. Ta nevinašca najviše volim, jer sam izgubio druge ideale za koje sam se borio - zaključio je Beneš.

Živi zdravim životom. Bavi se nutricionizmom i izbegava sve što mu može pogoršati zdravlje. Hrani se belim mesom od pernatih životinja i voćem i povrćem. Kaže da puca od snage. Sve lomove i povrede je sanirao, ali će, nažalost, ostati trajni invalid.

O BANJALUCI

Beneš je u toku rata, budući da je Hrvat, imao dosta problema. Ubili su mu mlađeg brata Ivu, čije telo još nije pronađeno, a nisu poznate ni ubice. Bio je jedno vreme u vojsci RS, a onda je morao da napusti Banjaluku. Vratio se u ovaj grad brzo nakon što je potpisan Dejtonski sporazum. Vodio je pravnu bitku za povrat stana, kuće u Vrbanji i ugostiteljskog lokala i uspeo u tome.

- Ponoviću vama nešto što sam ranije izgovorio. Banjaluka je moja lepotica, ali i kurva koja me zavela pa ostavila. Ali ja nju - volim.

napomena : tekst je u potpunosti preuzet iz lista NOVOSTI