NavMenu

Da li je ekonomski model Zapada zaista propao? - "Globalizacija je trenutno mrtva"

Izvor: Politika Utorak, 02.04.2024. 09:51
Komentari
Podeli
(Foto: Anut21ng Photo/shutterstock.com)
Britanska ekonomija, kao i mnogim evropskim zemljama, je u lošem stanju. Rast je spor a plate nisu veće nego prije velikog finansijskog kraha. Stopa nataliteta opada a imigracija raste. Produktivnost je slaba, visok trgovinski i budžetski deficit i veliki dug.

Globalizacija, u obliku u kome je poznajemo, je mrtva. Uspon Kine znači da je međunarodna slobodna trgovina, kakva je nekada postojala, imala kratak životni vijek. SAD podstaknute Donaldom Trampom i pospješene kovidom, pomjerile su svoj strateški fokus na prijetnju iz Pekinga i bezbjednost Pacifika. Geopolitička konkurencija je izazvala nacionalni i regionalni protekcionizam i novi talas industrijskih strategija, piše Nik Timoti u britanskom Telegrafu.

Britanija je previše izložena i nedovoljno pripremljena za novi svijet. Mnoge teorije, pretpostavke i politike koje podupiru našu ekonomiju su bankrotirane.

Angus Diton, profesor ekonomije na Prinstonu, pišući nedavno za MMF, preispitao je svoja uvjerenja.

- Biznis ima previše moći nad radnicima, slobodna trgovina je oštetila zapadnjačku radničku i srednju klasu, a imigracija donosi više štete nego koristi - smatra Diton.

Klasična ekonomska teorija smatra da nije važno ko šta posjeduje, niti šta je gdje napravljeno. Komparativna prednost znači da zemlje rade ono u čemu su dobre i kupuju ono što druge zemlje pružaju. Dakle, trgovina nas sve čini bogatijima.

Ali ovo nije slučaj. Prvo, vlade stoje na tom putu. Zemlje poput Rusije ili dio Iraka koji kontroliše Iran mogu da nam prodaju ugljovodonike, ali mi ne treba da finansiramo naše neprijatelje. Kina je bila dobra u proizvodnji zaštitne opreme, ali je blokirala svoj izvoz kada je kovid prvi put udario. Evropska unija je tražila da se konfiskuje vakcine koje je kupila Britanija.

Ako Britanija radi samo ono u čemu je najbolja, poput finansijskih usluga, i prestane da radi stvari koje radi manje dobro, ljudi i mjesta koja se oslanjaju na te napuštene industrije će da pate. Ekonomska geografija nam sada pokazuje da završavamo sa jednim prosperitetnim, ali prenaseljenim kutkom zemlje, dok se ostatak oslanja na fiskalne transfere kako bismo održali prihvatljiv kvalitet života.

Ekonomska teorija i generacije političara su nam govorile da ne brinemo o napuštanju proizvodnje. Međutim, ravnoteža u ekonomiji je važna. Roba se zaista može izvoziti širom svijeta, ali usluge štite vlade kroz skriveni protekcionizam.

Biti uslužna velesila je dobro za Britaniju, ali nije dovoljno. Sa dolaskom vještačke inteligencije, mnoge uslužne industrije suočavaju se sa ogromnim poremećajima. Bez obzira na to, sa važnim izuzecima kao što su nauke o životu i vazduhoplovstvo, naš proizvodni sektor je premali. Rezultat je razdvojeno tržište rada, slaba produktivnost i dubok trgovinski deficit.

Ekonomisti i političari tvrde da to nije važno. Ali trgovinski deficit je i proizvod i uzrok naših problema. To je proizvod jer ne proizvodimo, ne radimo ili prodajemo dovoljno ostatku svijeta. Razlog je to što nas nastali deficit tekućeg računa navodi da prodajemo imovinu stranim investitorima i gomilamo spoljni dug, što nas ostavlja sa manjom kontrolom nad našom ekonomijom, a više smo izloženi interesima investitora i povećanju međunarodnih kamatnih stopa.


London je neto izvoznik, stvara bogatstvo u prestonici, ali ostali regioni troše više nego što proizvode i izvoze. Strane investicije koje nastojimo da nadoknadimo trgovinski deficit uglavnom su usisane u London i jugoistok – što pogoršava neravnotežu i dodatno pregreva cijene imovine tamo gdje su one već visoke.

Imamo stariju populaciju, ali previše radno sposobnih ljudi je neaktivno i država je previše neefikasna. Ogromne intervencije nakon velikog finansijskog kraha, kovida i energetske krize znače da je ostalo malo fiskalne vatrene moći.

Ne postoje prečice na putu ka rebalansu naše ekonomije. Ne možemo da pozajmljujemo da bismo finansirali trošenje. Ne možemo smanjiti poreze bez smanjenja usluga koje su zemlji potrebne. A u godinama koje su pred nama, rashodi za odbranu, penzije, zdravstvo i socijalnu zaštitu će se povećati.

Ali možemo biti iskreni. Naš ekonomski model je propao. Teorije koje ga podržavaju su propale. Potrebna nam je fiskalna ispravnost da bismo preživjeli našu opasnu izloženost tržištima obveznica. I potrebna nam je brutalna iskrenost o tome šta možemo, a šta ne možemo da priuštimo.

Komentari
Vaš komentar

Top priče

24.04.2024.  |  Građevina, Saobraćaj

Po treći put raspisan tender za idejno rješenje brze ceste Doboj Istok-Gračanica-Šićki Brod

Autoceste FBiH raspisale su po treći put javni poziv za izradu idejnog rješenja i studije brze ceste Doboj Istok-Gračanica-Šićki Brod. Rok za pružanje usluga je šest mjeseci od dana dostavljanja garancije za uredno izvršenje ugovora, a cijena je ostala 350.000 KM bez PDV-a ili 409.500 sa PDV-om. Prva dva nedavno raspisana tendera su poništena, jedan zbog "dokazivi razlozi koji su izvan kontrole ugovornog organa i koji se nisu mogli

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDJE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDJE

Pratite na našem portalu vijesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izvještaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.