Prekid isporuka ruskog gasa koštao bi svakog Nijemca po 1.000 EUR

Danas je dan kada bi ruska centralna banka, vlada i Gazprom trebalo da podnesu plan kako da realizuju naplatu izvoza ruskog prirodnog gasa "neprijateljskim" zemljama u rubljama.

Ipak, realizacija plana biće odložena, jer kako je juče izjavio portparol Kremlja Dmitrij Peskov naplata plavog energenta u ruskoj valuti neće početi ove nedjelje zbog "tehničkih razloga".

Kako bilo, članice G7, grupe najrazvijenijih zemalja svijeta u kojoj su SAD, Japan, Kanada, Ujedinjeno Kraljevstvo, Italija, Francuska i Njemačka složile su se da bi plaćanje u rubljama bilo "jednostrano kršenje ugovora" i da neće učiniti kako je od njih Moskva tražila. Ovo je podržala Evropska unija na koju se u stvari najviše odnosi ova odluka Rusije.

Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, rekao je juče da Moskva razmatra plan akcije u slučaju da evropske strane odbiju gasne ugovore sa Rusijom.

Zapadne zemlje su pozvale kompanije da ne plaćaju Rusiji za gas u rubljama, dok Rusi kažu da će gas moći da dobiju samo ako plate u rubljama. Ako ne, "očigledno nećemo isporučivati gas besplatno", poručio je Peskov dan ranije, prije nego što je objavljeno da iz tehničkih razloga naplata u rubljama ipak neće početi danas.

S obzirom da obje strane djeluju uporne u svom stavu, ekonomisti su se bacili na projekcije koliko bi to moglo da košta Evropu, a posebno Njemačku kao lokomotivu evropske industrije i veoma zavisnu od ruskog gasa, ako na kraju ruski gas stvarno prestane da teče na zapad.

Od oko 370 do 400 milijardi kubika gasa koliko EU potroši godišnje, oko 40% stiže sa ruskih gasnih polja gasovodima Sjeverni tok 1, Jamal preko Poljske, preko Ukrajine i Turskim tokom. Evropa uvozi i oko 25% nafte iz Rusije, ali plaćanje nafte nije bio dio Putinovih zahtjeva iako su za Rusiju godišnji prihodi od prodaje nafte dvostruko veći od prihoda od prodaje gasa.

Prema projekciji investicione banke Goldman Saks potpuno isključenje dotoka gasa iz Rusije smanjilo bi rast evrozone za 2,2 procentna poena. Najveću štetu bi pretrpjele privrede Njemačke koja bi pala za 3,4 poena i Italije sa smanjenjem od 2,6 poena. Samo rast cijena gasa bi uticao na BDP evrozone sa 0,6 poena.

Dugoročno, sve češće se pominje pojam stagflacije koji karakterišu visoka inflacija i slab privredni rast.

Nekoliko ekonomskih analitičara sa portala Voxeu.org napravilo je projekciju efekata redukcije gasa na njemačku privredu. Od ukupne potrošnje energije u Njemačkoj 30% dolazi iz Rusije.

U slučaju "gasnog šoka", odnosno smanjenja isporuka gasa za trećinu oni su projektovali gubitak BDP-a od 2,3 procentna poena. Drugim riječima, svakog stanovnika Njemačke ovo bi koštalo oko 1.000 EUR.

Njemačko udruženje energetskih kompanija pozvalo je vladu da izda rano upozorenje na energetsku krizu.

Prema njemačkom zakonu to je prvi korak, dok je treći korak isključivanje industrije da bi se zaštitila domaćinstva.

Iz vlade su odgovorili da u ovom trenutku nema potrebe za tako nečim.

Koliki efekat bi zavrtanje slavine na gasovodima imalo na evropsku privredu zavisi prije svega od toga koliko energije mogu da računaju iz alternativnih izvora.

EU je u drugoj polovini prošle, a posebno prvoj polovini ove godine već smanjila uvoz gasa iz Rusije, sa 40% na 20-30% ukupne potrošnje. U ovom trenutku uvoz utečnjenog prirodnog gasa (LNG) premašuje uvoz ruskog gasa.

Prema podacima Brojgel instituta od početka godine najmanji nedeljni uvoz LNG iznosio je 2,76 milijardi kubika, a najveći nedeljni uvoz gasa iz Rusije iznosio je 2,68 milijardi kubika. U pojedinim nedjeljama od početka godine uvoz LNG bio je i tri puta veći od uvoza iz Rusije.

Međutim, situacija je takva da su kapaciteti za uvoz utečnjenog gasa ograničeni. Iako Evropa planira da izgradi još 26 terminala za prijem LNG-a na te kapacitete mogu da računaju tek za dvije godine.

SAD su najavile da će isporučiti dodatnih 15 milijardi kubika LNG EU ove godine, ali to je dovoljno da zamjeni dosadašnji uvoz LNG iz Rusije i predstavlja svega 10% ukupnog uvoza gasa iz ove zemlje.

Takođe, 70% LNG na svetskom tržištu prodaje se dugoročnim ugovorima, dok je 30% na spot tržištu.

Prijetnju Rusije da će prestati sa isporukama gasa Evropi ukoliko ne dobiju rublje za njih, mnogi vide kao blef. Prije svega zato što nema suštinske razlike u tome da li će evropske kompanije prvo za svoje evre kupiti rublje od neke ruske banke pa onda platiti Gazpromu ili odmah platiti Gaspromu u evrima.

S druge strane, Evropa je od početka krize platila Rusiji za energente, prema nekim procjenama oko 15 mlrd EUR, tako da zapadni analitičari vide ovaj zahtjev Rusije kao autogol.

Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije objašnjava da je za razliku od nafte i uglja koji mogu da se nabave drugdje, gas problem ponajviše jer nema potrebne infrastrukture da se doprema od nekog drugog snabdijevača.

- Problem gasa je dakle privremen. Autori analize efekata prekida isporuka gasa na Njemačku cijene da je najviša cijena eventualnog prekida snabdijevanja ruskim energentima oko 3% BDP-a. To je manje nego trošak epidemije. Oporavak bi trebalo da bude brz prelaskom na druge izvore energije i promjenama u tehnologiji i u proizvodnoj strukturi - kaže on.

Posljedice po druge zemlje na Zapadu su znatno manje. S druge strane, posljedice po zemlje u ruskom susedstvu koje trguju mnogo sa Rusijom bi bile veće, zaključuje Gligorov.

Centralna banka Rusije

Gazprom

Goldman Saks

Kremlj

Bečki institut za međunarodne ekonomske studije

Udruženje energetskih kompanija Nemačke

Vladimir Gligorov

Dmitrij peskov

gas

snabdijevanje

plaćanje u rubljama

Sjeverni tok 1

nafta

tečni prirodni gas

LNG

ruski gas isporuke gasa