Problemi domaćih izvoznika: (Ne)guši ih valuta i loši podsticaji

Najveći problemi domaćih izvoznika jesu veliki troškovi kapitala, nelikvidnost, te loš plasman na stranim tržištima, kaže Marinko Umićević, tehnički direktor banjalučke "Beme". On smatra da je tome, između ostalog, doprinio fiksni kurs domaće valute, koji loše utiče na izvoznike i dovodi do nekonkurentnosti u privredi, koja je ionako nedovoljno stimulisana od strane države.

"Promjenjivi kurs marke bio bi mnogo bolji od fiksnog, jer bi mogao reagovati na promjene na deviznom tržištu. U toj situaciji troškovi izvoza bili bi jeftiniji, a samim tim i naša roba konkurentnija", kaže Umićević i ističe da bi i država trebalo da poveća izdvajanja za stimulisanje izvoza, koja bi se kretala između sedam i deset odsto vrijednosti izvoza.

"U prošloj godini "Bema" je dobila podsticajna sredstva za izvoz u iznosu od 90.000 mraka, ili jedan i po odsto vrijednosti našeg izvoza, što je nedovoljno", rekao je Umićević.

U nekim drugim izvoznim preduzećima, kao što je "Vitaminka", ističu da bi i njima odgovarao promjenjivi kurs marke, ali samo u uslovima izolovanim od drugih faktora, što je nemoguće. Kažu da bi efekti promjenjivog kursa bili kratkog daha, jer bi domaću privredu ugušili uvoznici, čija bi roba automatski bila znatno skuplja.

"Imajući u vidu nelikvidnost preduzeća koja su opterećena velikim dugovanjima, mislim da je najveći problem izvoznika nedovoljna stimulacija domaće proizvodnje, koja uslovljava i ostale teškoće u poslovanju. Na uvoz svih repromaterijala moramo odmah naplatiti PDV, dok istovremeno dugo traje proces naplate naših potraživanja. Zato bi nam pomoglo kad bi država odgodila naplatu PDV-a, ili bar uvela mogućnost naplate PDV-a na naplaćenu robu, a ne na fakturisanu", kaže Pero Marić, direktor prodaje u "Vitaminci".

U Centralnoj banci BiH ne dijele mišljenje da je fiksni kurs KM glavni razlog nekonkurentosti, kao niti da je poguban za izvoznike. Navode da je u prvih devet mjeseci 2010. izvoz porastao 29,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok se uvoz povećao samo za 8,7 odsto. Takođe, tokom ove godine prvi put pokrivenost uvoza izvozom dostigla je vrijednost od 54 odsto.

"Currency board(fiksni kurs domaće valute vezan za evro) daje dovoljno nezavisnosti CBBH i ravnopravan status svim građanima i privrednim subjektima da mogu računati s konstantnom monetarnom politikom bez iznenađenja s malom inflacijom i promjenom kursa domaće valute. Makroekonomska stabilnost je izuzetno važna za BiH i postoji opasnost da bi s promjenom odnosa prema monetarnoj politici nastalo mnogo problema. Ovakva monetarna politika, između ostalog, doprinosi stabilizaciji inflatornih očekivanja i konvergenciji inflacije ka nivou u zemljama rezervne valute, evra, za koju je fiksnim kursom vezana KM. Zahvaljujući tome u BiH već duže prevladava relativno mala inflacija, što je veoma značajno za ukupnu makroekonomsku stabilnost i poslovni ambijent, pogotovo u kontekstu negativnih iskustava s velikom inflacijom na našim prostorima u prošlosti", objasnili su u Centralnoj banci BiH.

Iz CBBH ističu da je monetarna politika BiH jedna od oblasti koje funkcionišu i predstavlja sidro ovako slabe bh. ekonomije. Ovakav vid monetarne politike karakterističan je za nestabilna područja, a činjenica da se uvodi u rovita makroekonomska okruženja za kakvo se smatra i BiH, jasno govori da mi još nismo spremni za promjenu postojećeg modela. Parlamentarna skupština BiH odlučila je da se ovakva monetarna politika nastavi na neodređeno vrijeme i CBBiH će i dalje monetarnu politiku voditi u okviru karensi borda.

Slično kažu i ekonomski stručnjaci i navode da bi promjenjivi kurs marke imao samo kratkoročne efekte, jer bi za kratko vrijeme inflacija ostavila mnogo pogubnije tragove na domaću privredu.

"Rješenje se mora tražiti u stimulisanju izvoza na drugi način, subvencijama domaće proizvodnje i slično, a ne gašenjem karensi borda, bar ne za sada", rekao je Saša Grabovac, izvršni direktor Udruženja ekonomista RS, SWOT.