Izvor: Beta | Srijeda, 20.01.2021.| 08:43
Izdvojite članak Odštampajte vijest

Energetska zajednica poziva članice da preispitaju pomoć sektoru uglja

Ilustracija
Ilustracija (Foto: kaiskynet/shutterstock.com)
Energetska zajednica (EZ) saopštila je u utorak, 19. januara, da je pozvala zemlje članice, da preispitaju da li su njihove mjere državne pomoći sektoru uglja u skladu sa pravilima Evropske unije.

EZ u saopštenju podsjeća da je u decembru objavila studiju o subvencijama sektoru uglja u Srbiji, Bosni i Hercegovini, na Kosovu, u Crnoj Gori, Sjevernoj Makedoniji i Ukrajini tokom 2018. i 2019. godine i da je ta analiza ukazala na direktne ili prikrivene subvencije koje su vlade zemalja članica EZ kanalisale u sektor uglja.

Sekretarijat EZ je u ponedeljak, kako se navodi, nadležnim vlastima zemalja članica uputio pismo u kojem ih je "ohrabrio da dodatno prouče kompatibilnost tih mjera sa pravnim tekovinama o državnoj pomoći" EU, prenio je portal Euraktiv Srbija.

- Prema Ugovoru Energetske zajednice, strane ugovornice moraju da obezbijede da bude zabranjena bilo kakva državna pomoć koja prijeti da naruši konkurenciju tako što favorizuje određene poduhvate ili određene izvore energije. Pošto državna pomoć može da uruši konkurenciju i utiče na prekograničnu trgovinu energijom, kontrola pomoći koja se daje iz državnih izvora je od ključne važnosti za uspostavljanje regionalnog tržišta energije - navela je EZ.

U saopštenju se dodaje da je sistem realizacije državne pomoći u Energetskoj zajednici decentralizovan i da nije tako efikasan kao sistem koji postoji u EU.

- Ipak, strane ugovornice (EZ) su se u puno navrata obavezale da će u potpunosti sprovesti pravne tekovine (EU) o državnoj pomoći u pogledu elektrana na ugalj, kao što je to, na primjer, rečeno i na Ministarskom savjetu 17. decembra 2020 - dodala je EZ.

U studiji koju je objavila početkom decembra, EZ je navela da je šest zemalja članica tokom 2018. i 2019. godine izdvojilo više od 900 mil EUR državnih subvencija za ugalj. U analizi je ukazano da su pomoć države često dobijale neprofitabilne i neefikasne termoelektrane i rudnici uglja.

Prema toj studiji, članice EZ su u periodu od 2015. do 2019. godine sektor uglja subvencionisale sa više od 2 mlrd EUR. Taj sektor dobio je značajnu pomoć i u vidu garancija za državne zajmove. Ti zajmovi su samo u 2019. godini dostigli 2 mlrd EUR.

Subvencije su tokom 2018. i 2019. godine bile najviše u Ukrajini (751,52 mil EUR), Srbiji (88,76 mil EUR) i Bosni i Hercegovini (42,91 mil EUR). Kosovo je svoj sektor uglja subvencionisalo sa 12,7 mil EUR, Sjeverna Makedonija sa 3,83 mil EUR i Crna Gora sa 1,14 mil EUR.

EZ je prethodno u svom godišnjem izvještaju o implementaciji 2020. ocijenila da su ugovorne strane, odnosno članice Zajednice, ostvarile napredak u tržišno orijentisanim i održivim energetskim reformama uprkos krizi zbog Kovida-19.

U izvještaju, objavljenom krajem novembra, konstatovano je da Crna Gora i dalje predvodi sa energetskom tranzicijom a da se Ukrajina probila na drugo mjesto preskočivši Sjevernu Makedoniju i Srbiju.

EZ je tijelo koje je uspostavila EU kako bi svoju eneregtsku politiku proširila na kandidate i potencijalne kandidate za članstvo u EU.

Članice EZ su EU, zemlje Zapadnog Balkana, Ukrajina, Moldavija i Gruzija dok su posmatrači Turska, Jermenija i Norveška.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vijsti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDJE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDJE