Izvor: Vino.rs | Ponedjeljak, 23.03.2020.| 15:06
Izdvojite članak Odštampajte vijest

Ko su predstavnici nove generacije vinara u Srbiji?

Ilustracija
Ilustracija (Foto: Dmitriy Yakovlev/shutterstock.com)
Na domaću vinsku scenu stupa nova generacija vinogradara, vinara, vlasnika vinarija. Većina edukovana, mnogi su tu kao nastavljači tradicije, a pojedini i veoma raspoloženi za eksperimente i savremene trendove.

Evo prilike da upoznate neke od njih, koje je predstavio portal Vino.rs.

Nikola Krgović, vinarija Zmajevac, Šumadija

U prvoj godini predstavljanja šumadijska vinarija Zmajevac iz Lipovca kraj Topole privukla je pažnju originalnim i tehnološki odlično "spakovanim" vinom Tamjanika, a potom i prokupcem.

- Vjerujemo u tradicionalan način pravljenja vina. Organska proizvodnja jeste vrlo poželjna i popularna, ali smatramo da naše podneblje nije pogodno za nju. Jednostavno, želimo da proizvedemo najkvalitetnije moguće grožđe trudeći se da ispoštujemo prirodne procese, a potom uz praćenje, kontrolu i minimalno učešće dođemo do vrhunskog proizvoda. Naš način proizvodnje se graniči s organskim, pa iako ne koristimo pesticide, herbicide i drugo, zbog drugih radova u vinogradu ne možemo se tako deklarisati - kaže Krgović.

Mina Todić, vinarija Doja, Toplica

Vinarija Doja za svoj Prokupac ima već titulu šampiona autohtonih sorti Balkana, a Mina, koja podvlači da pripada generaciji milenijalaca dolazi iz porodice sa dugom vinarskom i naučnom tradicijom iz oblasti vinarstva i vinogradarstva.

Završila je FON na Univerzitetu u Beogradu, a postdiplomske studije upisala na Univerzitetu u Bordou. Za vrijeme boravka u Francuskoj obilazila je brojne organske i biodinamičke vinarije. Na drugoj godini mastera, mjesec dana je provela u Španiji u oblasti Karinjena, u organskoj vinariji Solar de Urbezo. Period između prve i druge godine mastera 2018. godine provela je u Sloveniji, u biodinamičkoj vinariji Korenika & Moškon.

Trenutno je u Doja podrumu barem pet eksperimenata sa prokupcem, a jedan od njih koji odležava u srpskom bariku je onaj iz dijela master teze, napravljen po biodinamičkoj metodi.

Aleksandar Todorović, vinarija Todorović, Ražanj Tri Morave

Aleksandar Todorović je jedan od vinara koji veoma hrabro ulazi na alternativnu scenu nefiltriranih, duže maceriranih i oranž vina, u potrazi je za vinogradima pomalo zaboravljenih sorti ili veoma starih nasada, a njegova su vina već prepoznata i van granica Srbije.

- Hteo sam da sadimo autohtone sorte, ali je kod nas zemljište tipično najbolje za merlo i to je jedina sorta koju ćemo širiti a da nije autohtona. Rizling i sovinjon su u super kondiciji, ali ostalo što budemo podizali biće autohtone sorte. Imamo plan za godinu-dvije, kupujemo parcelu gde će tamjanika biti na jednom hektaru. Ta mi je sorta omiljena mada nisam imao do sad iskustva sa njom. Planiram i smederevku, a župljanku takođe volim. To je sorta koju mnogo potcenjuju, ali samo zato što još niko nije pokušao da je radi na način kako ja radim, a to je prirodno oranž vino koje može imati ozbiljnu kompleksnost i super potencijal za odležavanje - kaže Todorović.

Braća Milomir i Milan Ralević, vinarija Ralević, Paraćin

Milomir je stariji pet minuta od Milana, a braća blizanci se bave građevinom kao osnovnim biznisom. Iako vinarsku tradiciju nemaju, ljubav prema vinu nagnala ih je da 2018. godine registruju vinariju u Paraćinu, u nekadašnjoj vikendici i ove godine na Salonu vina u istom gradu premijerno prikažu svoja vina iz te godine sa kojima će na tržište tek naredne jeseni. A o njihovom sovinjonu se već čulo, baš kao što se sad sve više govori o njihovom kaberneu i merlou.

- Vino stoji minimum godinu dana u bariku, pa onda slijedi kupaža, pa odležavanje u boci. Ipak, ubrzo će na tržište Sauvignon Blanc inoks varijanta koja je u tankovima, a malo duže je odležala na talogu. Za njim slijedi sovinjon koji je fermentisao u buradima od 300 i 500 litara, kombinacija francuskog i srpskog hrasta - kažu Ralevići.

Katarina Veličković, vinarija Veličković, Šumadija

Mlada direktorka šumadijske vinarije Veličković iz Banje kod Aranđelovca, ujedno je student Fakulteta za bezbjednost. Katarina živi u Beogradu, proizvodnjom vina se bavi uz enologa Natašu Savić i uključena je u kompletno poslovanje vinarije od berbe do plasiranja vina na tržište.

Nakon etiketa Prvo belo, šardonea i sovinjona iz 2015. godine, sa dva hektara vinograda stiglo je i bijelo vino Muscat Petit Grains.

Braća Ćosić, vinarija Ćosić, Vitkovo Župa

Milan i Dragan Ćosić predstavljaju vinariju specifičnu po tome što je među prvima u Srbiji proizvela vino od sorte muskat ruža, a sada rade i na daljem proširenju priče o autohtonoj župskoj sorti jagoda.

Nakon što su završili srednju školu za vinare i vinogradare u Aleksandrovcu, Milan privodi kraju studije tehnologije na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, dok je Dragan nedavno diplomirao vinogradarstvo.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vijsti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDJE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDJE