Erdal Trhulj: Gradnja autoputa od Požege do Višegrada se ne bi uklopila u strategiju razvoja saobraćaja koju je usvojila Vlada FBiH

Direktor Federalne direkcije za upravljanje, održavanje i izgradnju autocesta u BiH, Erdal Trhulj, kaže za "Danas" da nije siguran da bi se inicijativa premijera Republike Srpske Milorada Dodika i užičkog gradonačelnika Jovana Markovića za gradnju autoputa od Požege do Višegrada uklopila u strategiju razvoja saobraćaja koju je federalna vlada usvojila. Naime, ona bi uskoro trebalo da se nađe i pred federalnim parlamentom.

"Riječ je o dokumentu koji je izrađen na bazi planova razvoja saobraćajnica koji potiču još iz Jugoslavije, iz 70-ih godina. Tim planovima je predviđena izgradnja Koridora Vc, na pravcu sjever-jug kao i koridora zapad-istok, čime bi, uz nekoliko brzih cesta bile pokrivene potrebe BiH za saobraćajnicama za narednih 20 do 30 godina. Mislim da bi bilo necjelishodno da se na rastojanju od 15 do 20 kilometara grade dvije paralelne autoceste, posebno ne sada kada ni postojeće saobraćajnice nemaju dovoljno prometa za rentabilnu eksploataciju", kaže Trhulj. On je dodao da bi planovi razvoja saobraćaja u Federaciji svakako morali da se mijenjaju ukoliko bi inicijativa Dodika i Markovića počela ozbiljno da se razmatra.

Krak Koridora Vc, koji povezuje Baltičko more sa Jadranskim, odvaja se od Budimpešte i preko Osijeka dolazi na granicu BiH kod Svilaja, a trasa se zatim nastavlja preko Odžaka, Doboja, Zenice, Sarajeva, Mostara i stiže do luke Ploče. S druge strane, ideja je da autoput zapad-istok ide od Zagreba, preko Bihaća, Mrkonjić grada, Travnika, Zenice i kod Sarajeva bi se spojio sa Koridorom Vc. Kod Goražda bi se odvojio krak koji bi izašao na tromeđu BiH, Srbije i Crne Gore i tu bi se, preko Sandžaka, spojio sa autoputem Južni Jadran (planirani Koridor 11).

S druge strane, ministar komunikacija i prometa BiH Rudo Vidović, kaže za "Danas" da bi svaku ideju o izgradnji saobraćajnica trebalo shvatiti ozbiljno i kroz studiju izvodljivosti utvrditi da li je isplativa.

"Sama činjenica da su inicijativu podnijeli premijer Republike Srpske i gradonačelnik Užica garantuje mogućnost pokretanja postupaka koji će prijedlog dovesti pred Ministarstvo komunikacija i prometa, nadležno za međunarodne putne pravce. To znači da bi na osnovu analize prometa, tehničke i ekološke studije trebalo izraditi studiju izvodljivosti iza koje bi trebalo da stanu entiteti ukoliko trasa planiranog puta prolazi kroz njihove teritorije. Tek kada se na nivou entitetskih ministarstava projekat proglasi od državnog značaja za BiH, Ministarstvo komunikacija i prometa pripremilo bi odluku kojom se proglašava projekat od značaja za državu i taj dokument bi bio ponuđen Savjetu ministara BiH", kaže Vidović.

Ministar je negirao tvrdnju da bi predložena trasa autoputa od Užica do Podromanije bila paralelna saobraćajnica u odnosu na autoput zapad-istok.

"Taj pravac bi trebalo da poveže Italiju, Hrvatsku, BiH, Crnu Goru, Albaniju i Grčku i dio je ranijih dogovora koji omogućavaju revitalizaciju jugoistočnih krajeva BiH, a to se uklapa i u idejni pravac razvoja autoputeva za koji je zainteresovana Crna Gora. Međutim, trasa tog autoputa još nije precizirana i, ukoliko bi, umjesto preko Goražda, bila prihvaćena varijanta da autoput ide od Ploča preko Neuma do Nikšića, to se ne bi kosilo sa idejom o autoputu do Užica", ističe Vidović.

Pogledajte i druge dokumente u rubrici "Projekti"