Lideri strahuju da bi evropski bankarski sektor mogao da zaostane za američkim: Stres-test i za evropske banke

Evropska unija planira do septembra da sprovede "testove na stres" svog bankarskog sistema da bi utvrdila njegovu otpornost na ekonomsku krizu i otkrila da li je adekvatno kapitalizovan.

Kako je prenio izvor iz Brisela, testove će sprovesti nacionalna tijela za superviziju prema zajedničkim smjernicama i metodologiji koje izdaje Odbor evropskih bankarskih kontrolora (CEBS).

"Odluku su donijeli ministri finansija EU. Oni su odlučili da od CEBS-a zatraže organizaciju `testova na stres`", kazao je izvor blizak ministarskim krugovima.

On je dodao da to neće biti testovi pojedinačnih institucija kakve sprovode Amerikanci, već grupni testovi koji bi trebalo da pokažu stepen otpornosti cjelokupnog evropskog bankarskog sistema.

"Ti testovi trebalo bi da pokažu da li postoje dodatne potrebe za kapitalom ili su banke dovoljno kapitalizovane za postojeću situaciju", dodao je isti izvor.

Drugi izvor blizak razgovorima ministara finansija zemalja EU potvrdio je da bi "testovi na stres" evropskog bankarskog sistema trebalo da budu spremni do septembra. Tada se sastaje Evropska privredna i finansijska komisija koja će razmatrati stabilnost finansijskog sektora. Izvori tvrde da zasad nije u planu javno objavljivanje rezultata tih testova.

Stres-test koji je sprovela američka vlada podstakao je bojazan u Evropi da bi evropske banke mogle zaostati za američkim u nastojanjima da povećaju sopstveni kapital. Za razliku od SAD, u Evropi nije bilo većih političkih inicijativa da se banke primoraju na povećanje kapitala kako bi mogle opstati u slučaju pogoršanja i produženja recesije, a evropske vlade su intervenisale samo u pojedinačnim hitnim slučajevima. U međuvremenu su banke u SAD pojačale napore za pribavljanje kapitala od investitora, dok evropske ne koriste pogodnost jačanja vrijednosti akcija da učine isto.

Analitičari smatraju da će za Bank of Ireland i pet drugih finansijskih institucija biti potrebne dodatne milijarde dolara da bi zadovoljile neke standarde koji se tiču kapitala, a koji su korišćeni pri sprovođenju "stres-testa" američkih banaka.

"Evropski bankarski sistem ubrzano zaostaje za američkim", ocijenio je analitičar švajcarske banke UBS Filip Finč.

Međunarodni monetarni fond (MMF) objavio je nedavno da su evropske banke pribavile samo oko 40 odsto od bilion dolara neophodnih za pokrivanje gubitaka nastalih od početka finansijske krize i za održavanje zdravog nivoa kapitala. Za razliku od njih, američke banke su prikupile ili najavile planove za pribavljanje oko dvije trećine od 666 milijardi dolara, koliko MMF smatra da im je potrebno. Ta razlika je djelimično odraz različitog pristupa načinima na koji treba prekontrolisati oslabljene banke.

Velika Britanija, jedna od malobrojnih evropskih zemalja koja je obavila stres-test svojih banaka, nikada nije objavila pokazatelje ili podrobne rezultate tih testova. Pojedini evropski bankari prednost daju diskretnom pristupu "stres-testu", ukazujući da američka strategija nije način za ulivanje povjerenja u taj proces. Otvorenost američkog pristupa je, međutim, povećala kredibilitet američkog "stres-testa" i njegovih rezultata u očima analitičara i investitora.

Jedan od razloga zbog čega evropske banke zaostaju za američkim u povećanju kapitala je u tome što je ekonomskom slabljenju trebalo čak godinu dana da se prenese preko Atlantskog okeana. To je odložilo nevolje za većinu evropskih banaka, sem za mali broj evropskih finansijskih instutucija koje su investirale u nesigurnu imovinu u SAD ili britanskih banaka koje su pogođene padom vrijednosti nekretnina.

Evropske banke se sada suočavaju s potencijalnim gubicima u vezi s preuzimanjem rizične imovine, koje su američke banke uglavnom izbjegle, kao što su, na primjer, investiranje u istočnu Evropu koja je pogođena dubokom recesijom. Evropski problem je tim veći što oslabljene banke u Evropi imaju potencijalno veći uticaj na privredu nego što imaju američke finansijske institucije, s obzirom na to da se oko 80 odsto kreditiranja kompanija u Evropi obavlja posredstvom banaka, u poređenju sa samo jednom petinom u SAD.

Ukoliko bi nedovoljan nivo kapitala naveo evropske banke da smanje kreditiranje, ukazuju analitičari, to bi moglo usporiti ekonomski oporavak.

Njemačka vlada usvojila je zakon kojim se utvrđuje model odstranjivanja obezvrijeđenih hartija od vrijednosti kroz takozvane loše banke. Time, kako je naglašeno uoči usvajanja zakona koji moraju da potvrde i poslanici Bundestaga, finansijske institucije treba da budu oslobođene riskantne imovine i da bude ponovo podstaknuta njihova kreditna aktivnost.

Prema procjenama stručnjaka, u bilansima njemačkih banaka nalazi se oko 200 milijardi eura u problematičnim hartijama od vrijednosti. Zakon predviđa da banke ove "otrovne hartije" izdvoje u posebna namjenska društva. Zauzvrat će dobiti državno garantovane kredite, moraju da plaćaju kamate i učestvuju u pokrivanju mogućih gubitaka. Sada njemačke banke moraju prilikom kvartalnih obračuna da otpisuju "otrovne papire", što je od početka krize dovelo do drastičnog smanjenja kvote sopstvenog kapitala.