Izvor: eKapija | Četvrtak, 28.06.2018.| 15:22

Skromne investicije u energetsku efikasnost industrijskih postrojenja - Zašto se firme teže odlučuju na ulaganje u uštedu energije

(Foto: Bogdan VASILESCU/shutterstock.com)
Većina malih i srednjih preduzeća iz sektora industrije u BiH nema dovoljno finansija da ulaže u energetsku efikasnost svojih postrojenja, neka su nedovoljno informisana, dok je mali broj onih koji su se odvažili na taj proces, jedan je od zaključaka panela o energetskoj efikasnosti u industriji na ovogodišnjem sajmu ENERGA 2018.

Kako se čulo među govornicima, još se mora raditi na edukaciji, širenju svijesti o ovoj vrsti investicije i šta ona dugoročno donosi, kao i apelovanju na državu da subvencijama pomogne investiranje u energetsku obnovu postrojenja, od kojih su neka u BiH stara i više decenija.

Donekle je olakšano onim kompanijama koje posluju unutar svjetskih grupacija, poput pivara ili cementara. Njih stimulišu grupacije, pa čak i nagrađuju kompanije koje na lokalnom nivou ostavre najviše ušteda.

Privredna komora RS od 2011. godine održava predavanja na ovu temu, kako bi se animirala preduzeća, iz raznih industrijskih branši. Imali su pomoć grčkih konsultanata i uspjeli su obrazovati 12 polaznika, koji prate oblast primjene energetske efikasnosti u industriji, rekao je u svom obraćanju Anto Gajić, predsjednik područne privredne komore Bijeljina.

- Postoje nevjerovatne mogućnosti uštede energije u velikim industrijim objektima. Naša postrojenja su zastarjela, pa je danas stepen njihove korisnosti oko 32%. Međutim, ukoliko država na neki način ne pomogne, sve će ostati na malim šansama. Do sada su plasirani krediti u ove svrhe, ne bespovratna sredstva, i nije bilo dovoljno zainteresovanih - rekao je Gajić.

S tim se slaže i njegov kolega iz federalne Privredne komore, Mirsad Jašarspahić. Kaže da je zahvaljujući angažmanu entitetskih komora apelovano da se osim investiranja u energetsku obnovu zgrada, paraleleno da na važnosti i industriji kao posebnom sektoru.

- Posebno pažnju bi trebalo posvetiti informacionom energetskom sistemu, kako bismo svi zajedno, uz pomoć konsultanata i auditora i jakog IT sektora, napravili snažan energijski upravljački sistem, da bude proaktivan alat u rukama onih koji rukovode kompanijama. Tako bi se na optimalan način upravljalo potrošnjom energije. Pomoću softvera direktor firme mobao bi da prati potrošnju energije unutar kompanije - ističe Jašarspahić.

Bogomil Kondus, direktor slovenačke firme Enekom, kaže da ovaj proces ni u Sloveniji nije posebno zaživio. Cijene audita su pale, a industrijska preduzeća ispunjavanju samo minimalne zakonske standarde u primjeni energetske efikasnosti. Enekom je prije deceniju radio na energetskom auditu TE Kakanj.

- U proteklih godinu i po dana, od kada država subvencioniše provođenje energetskih audita, samo se 10 preduzeća prijavilo. A prema evropskim standardima, audit se radi svake četiri godine.

On kaže da investitori još nisu spremni izdvojiti novac za energetsku efikasnost postrojenja, pa se gleda da se formalno zadovolje zakonom propisane procedure. Inače, kako akcentuje, ove investicije ipak se vezuje za velike firme, malima je to i dalje veliki trošak.

Veliki ciljevi su dostižni

Dado Čizmić, predstavnik firme i.b.e Junuzović koja pruža usluge mjerenja i automatizacije u procesima proizvodnje energije, naveo je dobar primjer Banjalučke pivare, koja je htjela ostvariti target u uštedi energije na nivou koji je sebi postavio Heineken. Upravo su im oni pomogli u tom.

- I dalje će glavne akcije povući klijent, jer je na njemu odluka da li da investira u energetsku efikasnost. Ono što mi možemo da ponudimo je najsavremenija mjerna tehnika i oprema.

I kako je još jednom podvučeno, privrednicima je nužna finansijska podrška kako bi se uopšte odlučili na ovaj korak.

T.B.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.