Žene u Crnoj Gori vlasnice svakog četvrtog preduzeća - Najviše preduzetnica u Podgorici, Budvi, Baru, Nikšiću i Herceg Novom

U Crnoj Gori je posljednjih godina povećan broj programa podrške ženskom preduzetništvu, koje je svakim danom snažnije, ocijenili su iz Privredne komore (PKCG).

Iz Koordinacionog odbora za žensko preduzetništvo u PKCG saopštili su da generacije žena u svijetu, različitog nasljeđa i obrazovanja, doprinose svom okruženju i iskazuju vrlo ohrabrujuće znakove preduzetničkog duha.

- I u Crnoj Gori je žensko preduzetništvo svakim danom snažnije, mada je to proces u kojem su svi segmenti društva u prilici da daju doprinos kako bi ostvarili potencijale društveno-ekonomskog napretka - rekli su iz Odbora.

Kako su naveli, podaci pokazuju da mikro, mala i srednja preduzeća čine 99% ukupnog broja postojećih, a žene su vlasnice skoro svakog četvrtog preduzeća.

- Posmatrano po opštinama, žene su najčešće vlasnice ili izvršne direktorice u Podgorici i to 42,3%, zatim u Budvi devet odsto, Baru i Nikšiću po 7,9% i Herceg Novom 4,8% - rekli su iz Odbora.

U Odboru smatraju da se podrškom ženskom preduzetništvu direktno utiče na uključivanje svih potencijala društva.

- To podrazumijeva postepenu transformaciju privrede Crne Gore u funkcionalnu tržišnu ekonomiju, kao i osposobljavanje privrede da se pozicionira na jedinstvenom tržištu Evropske unije (EU) - dodali su iz Odbora.

Oni su saopštili da je posljednjih godina u Crnoj Gori povećan broj programa podrške ženskom preduzetništvu.

Institucije pružaju različite oblike podrške i integrišu mjere i politike vezane za žensko preduzetništvo.

- Kreditnim linijama Investiciono-razvojnog fonda (IRF) kamatna stopa je jedan odsto niža ukoliko se kredit odobrava ženi preduzetnici, kao i kreditna linija za žene početnice u biznisu. Cilj povoljnijih kreditnih linija je podsticanje osnivanja i razvoja poslovanja mikro, malih i srednjih preduzeća i preduzetnika u kojima su žene nosioci biznisa - dodali su iz Odbora.

Oni su podsjetili da je Ministarstvo ekonomije u prošloj godini pripremilo Program za unapređenje konkurentnosti privrede koji se sastoji od 17 programskih linija finansijske i nefinansijske podrške.

Promocija povećanja konkurentske sposobnosti proizvoda i usluga realizuje se učešćem u projektu Evropska mreža preduzetništva.

- Posebno ističemo programsku liniju za podršku malih ulaganja koja je namijenjena ženama preduzetnicama i mladima koji počinju svoj biznis. Ona je namijenjena za sufinansiranje troškova nabavke osnovnih sredstava - opreme i dijela nematerijalne imovine - softvera koji su direktno uključeni u proces proizvodnje, odnosno pružanja usluge - objasnili su iz Odbora.

Oni su podsjetili i na programske linije za unapređenje inovativnosti, uvođenje međunarodnih standarda, podsticaj proizvodnih procesa, razvoj zanatstva, podršku digitalizaciji i internacionalizaciji i pružanje mentoring usluga.

Kako su saopštili, nefinansijsku podršku pruža i Zavod za zapošljavanje (ZZZ) kroz konsultacije, pripreme i izrade biznis planova i edukacije, čime se stimulišu posebne ciljne grupe da osnuju sopstvena preduzeća i na taj način otvore nova radna mjesta za sebe, ali i za druge.

- Takođe Zavod kroz program za kontinuirano stimulisanje zapošljavanja i preduzetništva pruža finansijsku podršku nezaposlenim osobama, tehno-ekonomskim viškovima, preduzetnicima i pravnim licima sa statusom malog preduzeća, uz uslov da se kreiraju najviše tri novootvorena radna mjesta - rekli su predstavnici Odbora.

Oni su kazali da je važnost podrške ženskom preduzetništvu prepoznalo devet opština u Crnoj Gori koje opredjeljuju sredstava u budžetima za unapređenja ženskog preduzetništva.

Prema podacima koje su predstavljeni na sjednicama Koordinacionog odbora, te opštine su tokom 2019. i prošle godine opredijelile 208 hiljada EUR bespovratnih sredstava za žensko preduzetništvo.

- Podržavanjem biznis ideja žena preduzetnica stvaraju se uslovi za nove investicije i otvaranje novih radnih mjesta - naveli su iz Odbora.

Takođe, kako su dodali, i PKCG podržava smisao i doprinos ženskog preduzetništva privredi.

Na pitanje na koji način je pandemija koronavirusa uticala na poslovanje preduzetnica, iz PKCG su odgovorili da su se, prema jednom istraživanju, dvije od pet žena u Crnoj Gori suočile sa finansijskim teškoćama, kao što je plaćanje zakupa i režijskih troškova, dok je 38 odsto navelo da se suočava s izazovima u smislu smanjenog finansijskog kapaciteta za pokriće osnovnih troškova života tokom pandemije, kao što su hrana i higijenske potrepštine.

Istraživanje pod nazivom Procjena uticaja koronavirusa na poslovni sektor i perspektive rasta ekonomije Crne Gore pripremila je Kancelarija Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), uz doprinos UNESCO-a i UN WOMAN, sa PKCG kao partnerom u realizaciji.

Prema istraživanju, skoro 20 odsto žena navelo je da su od prijatelja i porodice tražile finansijsku podršku kako bi prevazišle finansijske poteškoće.

- Tokom pandemije, 21% ukupno zaposlene populacije imalo je smanjenje zarade od čega njih 76% radi u privatnom sektoru. Za jednu trećinu anketiranih zarada je smanjena od 21% do 40%, dok skoro 20% nije imalo nikakav prihod. Na neplaćenom odsustvu bilo je 14% zaposlenih u privatnom sektoru - precizirali su iz Odbora.

Oni su dodali da je u kategoriji zaposlene populacije, koja je imala smanjenje zarada u iznosu 41% do 60%, učešće žena veliko.

- Takođe, u sektorima turizma, usluga i saobraćaja, konstatovano je da se zarade nijesu redovno isplaćivale tokom posmatranog perioda - dodali su iz Odbora.

Ujedno, kvalitativni dio istraživanja ukazao je da je jedan dio ekonomskih aktivnosti opstao za vrijeme trajanja epidemije, poput finansijsko-pravnih usluga, kao i uslužnih djelatnosti, kakve su kozmetičarska i frizerska.

- Preduzetnice aktivne u ovim sektorima ukazuju na značajno smanjenje prihoda, kao i na činjenicu da nijesu uspjele povratiti isti nivo prihoda iz perioda prije pandemije. Ekonomske mjere bi u tom smislu trebalo da uzmu u obzir specifičnosti tih djelatnosti, kako bi se isti ekonomski uslovi održali na duži rok - saopštili su iz Odbora.

Oni su dodali da je pandemija usporila ritam života, jer su ugrožene skoro sve društvene grupe.

- S druge strane, imajući u vidu da su preduzetnice kategorija koja se na tržištu nalazi u ranjivom položaju i da su posebno pogođene ekonomskim promenama izazvanim pandemijom, nijesu iznenađujući podaci da se u takvim okolnostima one prvenstveno brinu za ekonomski opstanak, dok se zabrinutost za zdravstvenu situaciju nalazi na drugom mestu - kazali su iz Odbora.

Oni smatraju da je u cilju podsticanja razvoja ženskog preduzetništva potrebno insistirati na dosljednoj primjeni relativno dobrog pravnog i strateškog okvira za razvoj ženskog preduzetništva, učiniti dostupnijim različite izvore znanja i informacija i obezbijediti bolji pristup finansijskim sredstvima za ženski biznis.

- Potrebno je i pojačati umrežavanje i saradnju preduzetnica na nacionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou, podstaći medije da promovišu žensko preduzetništvo i inicirati i jačati saradnju udruženja koja okupljaju preduzetnice sa akademskom i naučnom zajednicom - zaključili su iz Odbora.