Izvor: eKapija | Srijeda, 09.11.2016.| 16:00
Izdvojite članak Odštampajte vijest

BiH godišnje gubi milione evra iz fondova EU - Iako nedovoljna, firmama dostupna sredstva iz raznih programa

(Foto: Per Bengtsson/shutterstock.com)
BiH će izgubiti oko 200 mil EUR iz raznih evropskih fondova tokom 2016, izjavio je početkom ove godine ministar vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Mirko Šarović. Na konferenciji Biznis plus održanoj u martu u Bihaću, Šarović je rekao da je BiH do sada izgubila milione evra zbog vlastite nespremnosti i nedostatka političke volje, dok se našem regionu iz raznih EU fondova nudi 11 mlrd EUR do 2030. godine. Prema njegovim riječima, iz IPA fondova za poljoprivredu i zaštitu životne okoline gubimo 50 mil EUR u 2016, za regionalne projekte kao što su putevi, infrastruktura i energetika od 160 do 170 mil KM.

I dok Bosna i Hercegovina kaska u usvajanju strateških dokumenata i odgovarajućih akata, a država i privrednici gube šansu za dobijanje značajnih sredstava, hrvatsko Ministarstvo regionalnog razvoja i EU fondova je prije nekoliko mjeseci iznijelo podatak da je Hrvatska ove godine iz EU fondova povukla 1,35 mlrd KM. Nakon uplaćenog novca u budžet EU, Hrvatska je opet u plusu 810 mil KM, što je veliki uspjeh u odnosu na prethodne godine.

Činjenica da preduzetnici u BiH imaju ograničene mogućnosti za finansiranje iz fondova EU, mogla bi da se promijeni i članstvom u EU, kada bi se otvorili i drugi izvori finansiranja.

A do tada, domaća preduzeća ipak mogu, samostalno ili u saradnji sa drugim organizacijama, da apliciraju za određena sredstva iz evropskih fondova.

Kako navode iz Direkcije za evropske integracije Vijeća ministara BiH, u procesu integrisanja u EU, BiH može koristiti Instrument predpristupne pomoći (IPA) i s njim povezane inicijative kao što je Fond Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za podršku konkurentnosti malih i srednjih preduzeća, zatim Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF), te Programe EU.

- Namjena IPA sredstava je da podrže napore BiH da ispuni kriterijume za članstvo u EU i da, prevashodno, ojačaju institucionalne kapacitete za ovaj posao. Ipak, povremeno su iz IPA podržani projekti koji pružaju savjetodavnu ili direktnu podršku malim i srednjim preduzećima. Tako je, na primjer, za provođenje Posebnog programa oporavka od poplava koje su 2014. pogodile BiH izdvojen novac iz nekoliko godišnjih IPA alokacija za BiH i podržan oporavak privrednika u poplavljenim područjima – kaže Marina Kavaz Siručić, portparolka Direkcije za evropske integracije.

Podrška MSP sektoru i inovacijama

Osim toga, u IPA 2014. alokaciji podržano je provođenje projekata podrške malim i srednjim preduzećima s ciljem da postanu konkurentnija, povećaju prihode i stopu zaposlenosti, te unaprijede održivost kroz uvođenje standarda EU. Takođe, ovakvi projekti MSP mogu dati savjetodavnu i direktnu podršku putem regionalnih razvojnih agencija, biznis inkubatora i slično, objašnjavaju u Direkciji za evropske integracije.

(Foto: Denphumi/shutterstock.com)
Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) udružuje nepovratna sredstva EU sa kreditima međunarodnih finansijskih institucija i primarno služi za tehničku podršku višemilionskim investicijama u sektorima energije, transporta, okoline i socijalne infrastrukture. U okviru WBIF-a komponenta Instrument za razvoj preduzeća i inovacije (EDIF) namijenjena je MSP i na raspolaganju je i BiH.

Konkurentnost i razvoj malih i srednjih preduzeća u BiH imaju značajne koristi od programa pomoći Evropske unije. COSME je program u kome BiH može učestvovati u periodu 2014-2020, a namijenjen je malom i srednjem preduzetništvu, lokalnoj i regionalnoj vlasti, privrednim komorama, razvojnim agencijama i industriji.

Osnovni cilj tog programa kome se BiH pridružila u junu ove godine, jeste povećanje konkurentnosti MSP sektora, kažu za eKapiju iz Delegacije EU u BiH.

- COSME program će osigurati nove prilike za MSP u BiH da izgrade jače mreže širom Evrope radi boljeg pristupa međunarodnim tržištima i izvorima finansiranja. Podržaće napore BiH na unapređenju ekonomskog upravljanja i izgradnji boljeg poslovnog okruženja za mala i srednja preduzeća, te će direktno pomoći preduzećima da se razvijaju u BiH i na međunarodnoj razini - ističe Jamila Milović Halilović, portparolka Delegacije EU u BiH.

Takođe, program za istraživanje i razvoj Horizont 2020 podržava mala i srednja preduzeća u domenu istraživanja i inovacija, a BiH je dobila pristup tom sedmogodišnjem programu u julu 2014. godine.

Iz Delegacije EU u BiH dodaju da su EU i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) pokrenuli 2015. godine novi program za podršku konkurentnosti MSP u BiH, kojim se pomaže više od 130 malih i srednjih preduzeća kroz savjetodavne projekte koji se oslanjaju na stručnost međunarodnih savjetnika i domaćih konsultanata, te jačaju svijest o najboljim praksama Zakona o malim poduzećima EU (SBA).

I startapi, odnosno početnički biznisi koje tek treba razviti, mogu da konkurišu u okviru pojedinih projekata iz programa EU, navode iz Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH.

- Trenutno su atraktivna dva projekta EU, a da na njima mogu učestvovati MSP iz BiH, a dijelom i startapi: Lokalna partnerstva u zapošljavanju (LEP) i Oporavak MSP u područjima pogođenim poplavama i jačanje njihove konkurentnosti na osnovu partnerstava za lokalni ekonomski razvoj ( EU ProLocal), a u pripremi je i Program COSME – kažu za naš portal iz Ministarstva.

Takođe, u okviru nekih IPA projekata koji se provode u BiH pruža se podrška i startapima.

Kako aplicirati za EU fondove

(Foto: Khakimullin Aleksandr/shutterstock.com)
Naši sagovornici savjetuju da se informacije o aktuelnim EU projektima prate na zvaničnim stranicama Delegacije EU u BiH, Direkcije za evropske integracije, Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH, Ministarstva civilnih poslova BiH, Generalne direkcije za preduzetništvo i industriju Evropske komisije, Izvršne agencije za mala i srednja preduzeća, putem Evropske preduzetničke mreže (EEN), kao i preko drugih veb portala EU. Pojedini projekti imaju i svoju veb stranicu sa svim relevantnim podacima. Jedan od načina je kontakt sa privredim komorama, razvojnim agencijama kako bi se pratili javni pozivi.

Ako govorimo o podršci preduzetništvu iz IPA godišnjih alokacija, adrese su Direkcija za evropske integracije i Delegacija EU u BiH.

Kada je riječ o sektorima za koje je dostupan novac, EU pruža podršku za više njih kao npr. kompetitivni metalo-prerađivački i drvno-prerađivački sektori, te sektori agrobiznisa i turizma. Projektna baza podataka se može naći na ovom linku.

Za pomoć prilikom pisanja projekata preduzetnici mogu da se obrate odjeljenjima za razvoj u većini opština u BiH, razvojnim agencijama na lokalnom, regionalnom, te entitetskom nivou, trgovinskim komorama i konzorcijumu Enterprise Europe Network.

Bitno je napomenuti i da svaki EU program, odnosno projekat unutar programa, postavlja specifične uslove za aplikaciju.

- Kada je riječ, na primjer, o godišnjim IPA alokacijama, za podršku konkurentnosti malih i srednjih preduzeća sredstvima iz IPA 2014 alokacije, prihvatljiva su preduzeća sa manje od 25 zaposlenih i manje od 50 mil EUR godišnjeg prometa, registrovana na teritoriji BiH, u većinskom privatnom vlasništvu, ukoliko se ne bave djelatnostima poput trgovine oružjem, nekretninama, finansijskim posredovanjem i slično, i finansijski su stabilna – ističu iz Direkcije za evropske integracije.

Uz grant do novih tehnologija i povećanja prometa

Banjalučka firma Krajina Klas uspješno je razvila posao zahvaljujući grantu EBRD-a. Porodična pekara osnovana 1995. godine, zatražila je pomoć za unapređenje pekarskih proizvoda, uvođenje novih recepata i polupečenih proizvoda za produženje roka trajanja.

(Foto: wideonet/shutterstock.com)
- Rukovodstvo pekare je radilo rame uz rame sa savjetnicima projekta i ubrzo je instalirana nova oprema, pored optimizacije postojećih i uvođenja novih proizvoda. U drugoj fazi su uvedeni novi pekarski proizvodi od kiselog tijesta, čime je Krajina Klas postala pionir u ovom specifičnom segmentu u zemlji, ali i regionu – navode iz Delegacije EU u BiH.

Nemanja Trivić, rukovodilac marketinga u Krajina Klasu, kaže da su učestvovali u TAM i BAS programima sa 100% bespovratnim sredstvima, i dio su tih programa već nekoliko godina. Više puta su do sada konkurisali i dobili ukupno oko 70.000 KM.

- Pored uvođenja novih tehnologija, novac smo potrošili na obuke i stručna usavršavanja, kao i konsultantske usluge. Međutim, od toga nismo imali samo finansijsku korist, jer smo stekli potpuno nova znanja koja i danas koristimo – priča Trivić i dodaje da im je ta pomoć donijela povećanje prometa od 55%.

Sa programom su se upoznali u Privrednoj komori RS, nakon čega su sarađivali sa EBRD-om. Trivić kaže da je proces apliciranja prilično jednostavan.

- Veoma smo zadovoljni ovim programima i preporučujemo ih svima koji su zainteresovani da rade na razvoju firme i zaposlenih. Po završetku programa, bitno je bilo ispoštovati unaprijed dogovorene stavke – kaže Trivić.

Plasirano 40 mil EUR za MSP sektor

Kako navode iz Delegacije EU u BiH, EU je u posljednjih 15 godina obezbijedila više od 40 mil EUR za podršku malim i srednjim preduzećima u BiH.

- Kroz našu tehničku pomoć i grant finansiranje, MSP su dobila opipljivu podršku za razvoj u konkurentnim sektorima kao što su turizam, prehrambena industrija, drvna i metalna industrija – ističe Jamila Milović Halilović.

Iz Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH navode da je, osim pometnuh programa, u pripremi i projekat iz IPA 2016 koji će pružiti podršku malim i srednjim preduzećima. Projekat je vrijedan 15 mil EUR, a značajan dio će se odnositi na grantove. Više detalja o ovom projektu javnost će tek da dobije.

Vedrana Džudža

Kompletan sadržaj Tematskog biltena "Izvori finansiranja - kako do novca?" možete pročitati OVDJE.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.