Snežana Savičić Sekulić, operska diva - Uloga "Kraljice noći" vrhunac karijere

Slobodno mogu reći da su ovo najlepše godine mog života, jer sam prevazišla mnoge stvari koje su me sprečavale da dišem punim plućima. Na sceni se to vidi. Bez obzira u kojim smo kostimima i kako smo našminkani, naš glas je naš skener i odraz našeg psihofizičkog stanja.

Ispričala je ovo u intervjuu za "Glas Srpske" operska diva, prvakinja Narodnog pozorišta u Beogradu, Banjalučanka po rođenju, umjetnica koja je na vrhuncu svoje pjevačke karijere, Snežana Savičić Sekulić.

Razgovarali smo o njenim briljantnim ulogama, planovima, Banjoj Luci, umjetnosti, inostranoj karijeri, ali i porodici. Savičić-Sekulić je, kako naglašava, ponosna majka dva divna djeteta.

- Za gostovanjima na inostranim scenama nisam sigurna da čeznem imalo. Kada se rade nove produkcije, nekoliko nedelja odsustva je neizbežno. U ovoj fazi života kada su mi deca još uvek mala bi bilo teško izbalansirati privatne i profesionalne obaveze. Kada malo porastu, verujem da ću se više angažovati. Imam dovoljno iskustva kroz dosadašnja gostovanja da mogu da izvagam šta mi je prioritet, a porodica je najvažniji segment mog života - rekla je ova harizmatična umjetnica.

Nedavno je održana spektakularna premijera Mocartove "Čarobne frule" u Narodnom pozorištu u Beogradu, a Vama je pripala zavidna uloga Kraljice noći. S obzirom na to da je riječ o veoma zahtjevnoj ulozi, možete li nam ispričati kakvo je iskustvo za Vas bilo pjevati "Kraljicu"?

- "Kraljica noći" je jedna od najzahtevnijih uloga koloraturnog faha. Ako bismo bili krajnje objektivni, na svetu postoji nekoliko pevača koji bi je otpevali briljantno i zadovoljili sve visoke kriterijume koje ona iziskuje. Vremenom su se kriterijumi pomerili, tako da ćete češće čuti lirske kolorature koje je izvode. Upravo iz tih razloga i potrebe da u podeli novopostavljene produkcije "Čarobne frule" postoji uloga "Kraljica noći", ja sam pristala da je pevam. Prihvatila sam to kao izazov i domaći zadatak. Ulogu sam spremala tokom cele sezone, s tim da sam pevala tekući repertoar i pravila određene pauze. Iskrena da budem, iznenadila sam samu sebe kako sam je otpevala. Dobila sam odlične kritike i bilo mi je zadovoljstvo sarađivati sa Ivanom Dragutinović, Stefanom Zekićem, mladim ljudima koji su učestvovali u produkciji. "Čarobna frula" je remek - delo operske literature!

Prije 12 godina u ovoj operi pjevali ste "Paminu". Možete li nam uporediti ove dvije uloge, odnosno, kakvo je za Vas osjećanje bio umjetnički rast od "Pamine" do "Kraljice noći"?

- "Pamina" i "Kraljica noći" su dijametralno suprotni operski likovi. Tačno, kao "Pamina" sam debitovala pre 12 godina. Iste godine sam pobedila na takmičenju Muzičke omladine i u finalu sam pevala ariju "Pamine", a te godine sam položila prijemni ispit na master studijama, na "Gildhold" školi u Londonu i pevala sam ariju "Pamine". Između ostalih, u Bečkoj državnoj operi sam nastupala na Jubilarnom koncertu "CEE Muzikteatra" i pored arije Adine i dueta Suzane i Figara, pevala sam ariju Pamine na zahtev Austrijanaca koji su pravili program… I bilo je još važnih koncerata gde mi je donela uspeh. Ovo sam namerno nabrojala, jer sam svakako glas koji treba da peva i ulogu "Pamine". Uloga "Kraljice noći" je u moj repertoar došla neočekivano jer, kako sam već pomenula, u kući nemamo dramsku koloraturu i iz razloga što pevam koloraturni fah, mogla sam da odgovorim na zahteve uloge, jer imam veliko iskustvo iza sebe. Znala sam kako da izgradim ulogu, a da me ništa ne košta, potpunom kontrolom vokalnog aparata. Za to je potrebno iskustvo. Da sam imala istu situaciju pre samo pet godina, ne bih se usudila.

Protekla godina Vam je bila u znaku tri velike uloge: Lucije, Violete i Đilde. Jednom prilikom ste izjavili da je uloga Violete san svakog pjevača-sporana. Možete li se prisjetiti premijernog izvođenja "Travijate" i sa nama podijeliti značaj te uloge u Vašoj uspješnoj karijeri?

- Pevala sam raznovrstan repertoar tokom godina, a takođe sam nastupala na brojnim koncertima sa orkestrom, između ostalih tri novogodišnja gala koncerta i imala gostovanja. Veoma sam zadovoljna kako je protekla sezona. Definitivno ju je obeležila uloga Violete Valeri u "Travijati". Dugo sam želela da je otpevam, ali sam bila i strpljiva sve ove godine. Pokazalo se da je sad pravi trenutak i da nisam izgubila, ali baš ništa što sam se osluškivala. Glas se razvio, sazreo a i ja sam sazrela kao glumica i ličnost. "Travijata" je posebna i daje veliku mogućnost da rasteš u što kompletnijeg umetnika tumačeći je na razne načine. Svakako mi je jedna od najdražih uloga. Prvo izvođenje ću pamtiti zauvek. U publici su sedeli meni važni ljudi i prijatelji, bila sam preemotivna i dobar deo predstave nisam uspela da kontrolišem suze. Treći čin je bio najubedljiviji, tu nisam glumila ništa, tu sam bila potpuno iskrena u svakoj reči koju sam otpevala. Kada se spustila zavesa nisam verovala da je kraj predstave.

Po Vašem mišljenju, da li su Narodno pozorište Republike Srpske, umjetnička scena i publika, spremni za konačno osnivanje opere?

- Sa radom Akademije umjetnosti nisam više upoznata. Prestala sam da predajem 2011. godine. Što se tiče studenata koji su učili u mojoj klasi pevanje, mogu samo da im odam priznanje, jer su toliko vredni i borbeni da sam ponosna na njih. Osnovali su udruženje "Figaro" i putuju držeći koncerte i promovišući umetnost na najlepši način. A i sopran Valentina Milekić sa svojom etno grupom "Trag" putuje po svetu i osvaja priznanja. To su izuzetno talentovani mladi ljudi vredni pažnje. Ono što nije dobro je vreme u kom se to ne ceni na pravi način i nema dovoljno podrške od onih koji bi to trebali prepoznati. Mladi ljudi sa svršenim fakultetima su prepušteni sami sebi, radnih mesta nema. Vrednosti su pomerene. Postojeća Banjalučka filharmonija je takođe dokaz da vrednosti postoje, ali da ih moramo čuvati. Ako veliki filharmonijski orkestar već par godina uspeva da odoleva svim problemima, samo oni znaju kako, i svojim koncertima usrećuju stotine slušalaca, nije li to dokaz da kapaciteti postoje? Opera je skupa umetnost, samo ću to dodati.

Šta je to što po Vašem mišljenju osvaja publiku da dođe u pozorište i uživa u operi? Da li Banjaluka može raditi po tom, ili nekom sličnom receptu?

- Da se razumemo, operu niti treba niti može svaki čovek da sluša, ali oni koji je vole imaju pravo da traže da im se obezbede uslovi za to. Operska publika se neguje od onog najmlađeg uzrasta i veliku odgovornost imaju pedagozi koji će decu pripremiti za susret sa operom. Odnos prema operi se stiče u školi, u kući, na koncertu, u društvu, slušajući dobro izvođenje bilo gde da si. Slušati klasičnu muziku uživo i preko nekog stereo uređaja, nije za poređenje. Sedeti u dvorani gde umetnik direktno svojom energijom pokreće energiju i emocije slušalaca je savršen i jedinstven trenutak. Nisu svi u mogućnosti da to sebi priušte. Smatram da zbog naše dece i umetničkog potencijala koji nose, Banja Luka zaslužuje više. Deca su izložena "toksičnim" zvukovima iz raznoraznih kafića, restorana, kladionica itd…. Tome je jako teško stati na put. Najbolje oružje je borba kvalitetom i pravim vrednostima.